Бруталан удар на џеп: Ове државе су рекордери по цијени кирија

У анализи коју је објавио Еуроњуз истражени су годишњи раст цијена најма и специфични разлози за таква кретања у те двије земље. Цене најма у многим европским државама расту брже од опште стопе инфлације.

Од другог тромјесечја 2025. до истог периода 2026. године, стварни издаци за најам стамбених некретнина у Европској унији порасли су за три одсто. Према подацима Еуростата, годишњи раст кретао се од нула одсто у Финској до чак 43,5 одсто у Румунији. Хрватска је одмах иза ње, са растом од 40,1 одсто.

У истом периоду укупна инфлација у Румунији износила је 9,5 одсто, а у Хрватској 4,8 одсто, што значи да су цене најма у обе земље реално порасле за више од 30 одсто. Трећи највећи раст у ЕУ забиљежила је Словенија, од 10 одсто, односно нешто више од шест одсто након прилагођавања за инфлацију.

Здравље

Депресија и анксиозност најчешћа ментална обољења у Српској

Институције које достављају податке Еуростату објасниле су разлоге за таква повећања. Према румунској влади, главни узрок је "повећање административно утврђених цијена најма", односно цијена за станове у власништву државе или локалних самоуправа. Међутим, др Адријана М. Соаита са Универзитета у Глазгову сумња у то објашњење.

"Јавни станови за издавање чине занемарљив удио укупног стамбеног фонда", рекла је. Напоменула је да су цијене најма у таквим становима толико ниже од оних на приватном тржишту да чак ни њихово утростручење не би знатно утицало на просјек.

"Ако и након прилагођавања за инфлацију, примене методологије Еуростата и узимања у обзир неформалног сектора и даље бележимо велики раст цена најма, узрок би могао бити долазак новоизграђених или потпуно реновираних некретнина на тржиште", сматра Соаита.

Огроман раст и у Турској

У Хрватској је нагли раст цијена најма, према институцији која доставља податке, "посљедица одлуке локалних власти у Загребу о повећању цијена најма у категорији социјалног становања". Професор Гојко Безован са Универзитета у Загребу истакао је да је знатан дио хрватског стамбеног фонда постао предмет финансијских улагања. Улагање у станове и некретнине намењене туризму постало је доминантан облик штедње.

Због тога се велики дио станова у новоградњи не купује ради становања, већ као инвестиција, па често остају празни. Безован је нагласио да је Хрватска од 2025. године увела порез на празне станове, након чега се током 2025. и 2026. знатно повећао број уговора о најму пријављених Пореској управи.

Свијет

Тинејџерка устала из сандука на сопственој сахрани

"Због тога је на тржиште најма у већим градовима ушао већи број квалитетнијих стамбених јединица, са ценама најма које знатно премашују просјек", рекао је. Када се у анализу укључе земље кандидаткиње за чланство у ЕУ и државе ЕФТА-е, највећи раст цена најма биљежи Турска, гдје је годишњи пораст износио 49,6 одсто.

Каква је ситуација у другим земљама?

За разлику од Румуније и Хрватске, у Турској није дошло до наглог скока, већ су цијене расле постепено. Уз инфлацију која је премашивала 30 одсто, реални раст цијена најма био је мањи него у Румунији и Хрватској. Двоцифрен раст забиљежен је и у Србији, гдје су цијене најма порасле за 12,5 одсто.

Раст већи од пет одсто забиљежен је и у Бугарској (9,9 одсто), Сјеверној Македонији (9,2 одсто), Исланду (8,6 одсто), Грчкој (7,5 одсто), Чешкој (6,2 одсто), Албанији (6 одсто), Словачкој (5,3 одсто), Литванији (5,3 одсто) и Португалу (5,2 одсто).

Међу четири највеће привреде Европске уније, једино је Италија, са растом од 3,5 одсто, била изнад просјека ЕУ. У Шпанији је раст износио 2,5 одсто, у Њемачкој 2,1 одсто, а у Француској 1,6 одсто. У те три земље, као и у Белгији, Естонији, Финској и Луксембургу, цијене најма нису реално порасле када се узме у обзир инфлација.

Ема Росер, директорка истраживања стамбеног тржишта у компанији ЈЛЛ, истакла је да укупни подаци Еуростата не показују изразито велика повећања. Ипак, чини се да раст цијена најма код нових уговора и даље остаје висок и убрзава се, што би могло да указује на будуће проблеме.

Република Српска

Додик позвао опозицију да превазиђе било какве сујете

"Велика конкуренција за ограничен број станова за издавање у европским градовима подстиче снажан раст цена код нових уговора о најму", изјавила је. Додала је да је неравнотежа између понуде и потражње присутна широм Европе.

Др Нора Телер, истраживач са Института за метрополитанска истраживања у Будимпешти, рекла је да раст цијена најма подстичу економски и демографски фактори, али и ограничења на страни понуде. "Дуг период ниских каматних стопа све до прије неколико година подстицао је задуживање ради куповине некретнина.

Међутим, 2022. године трошкови задуживања нагло су порасли, што је многе који су први пут планирали да купе некретнину усмерило ка приватном тржишту најма", казала је. Истакла је и да финансијализација стамбеног тржишта подстиче раст цијена, јер институционални инвеститори и други власници све чешће посматрају становање као финансијску имовину, а не као друштвено добро.