Како Пољска има више злата него Европска централна банка

Предсједник НБП-а Адам Глапински већ годинама наглашава да злато има посебно мјесто у структури девизних резерви земље.

Ријеч је о имовини без кредитног ризика, независној од монетарних политика других држава и отпорнијој на финансијске шокове. Висок ниво златних резерви, поручују из НБП-а, доприноси и макроекономској стабилности Пољске.

Амбициозан циљ: 700 тона злата

Амбиције централне банке иду и даље. Крајњи циљ је 700 тона злата, док би укупна вриједност златних резерви требало да достигне око 400 милијарди злота (око 94 милијарде евра).

Још 2024. године злато је чинило 16,86% девизних резерви Пољске, да би крајем децембра 2025. тај удио скочио на 28,22% – један од најбржих помака у структури резерви међу централним банкама свијета.

Највеће куповине реализоване су у посљедњим мјесецима 2025. године, у периоду појачане тржишне волатилности и растућих геополитичких тензија.

Глобални тренд гомилања злата

Према анализама World Gold Councila, 2025. година је потврдила снажан глобални тренд повећања златних резерви код централних банака. Готово све земље – уз ријетке изузетке – третирају злато као стратешку заштиту од валутних и финансијских криза.

Истраживања показују да 95% централних банака очекује даљи раст глобалних златних резерви у наредних 12 мјесеци.

Разлоге такве политике објашњавају и стручњаци из Ковнице новца Пољске, истичући да је кључна предност злата његова независност од монетарне политике и одсуство кредитног ризика, али и могућност диверзификације резерви и смањења изложености долару и другим валутама.

Поједини аналитичари указују и да неке земље – попут Кине или Русије – не објављују пун обим својих куповина, што се у дијелу тржишта тумачи као припрема за алтернативни финансијски поредак у којем би злато имало знатно већу улогу.

Више злата него ЕЦБ

Посебну пажњу изазвала је чињеница да Пољска сада посједује више злата него Европска централна банка (ЕЦБ). Европска централна банка управља монетарном политиком Еврозоне, али њене сопствене златне резерве износе око 506,5 тона.

У том контексту, 550 тона у власништву НБП-а додатно јача позицију Пољске у европској финансијској архитектури.

Ипак, критичари упозоравају да злато не доноси текући принос, за разлику од обвезница, те да би дио средстава могао бити уложен у инструменте који генеришу каматни приход.

Рекордне цијене и прогнозе за 2026.

Куповине НБП-а поклопиле су се са историјским рекордима цијене злата. Иако се у 2026. очекује благо успоравање раста, прогнозе водећих финансијских институција остају оптимистичне:

ING: око 4.150 долара по унци

Deutsche Bank: око 4.450 долара

Goldman Sachs: до 4.900 долара

JPMorgan (оптимистични сценарио): и до 5.300 долара по унци

Растућа потражња централних банака, поручују аналитичари, одраз је економских напетости и динамичних геополитичких промјена. Иако институционалне куповине не утичу директно на цијену, оне посредно обликују очекивања и понашање приватних инвеститора.

Злато као стуб дугорочне сигурности

За Народну банку Пољске, злато представља кључни елемент дугорочне стратегије финансијске безбједности земље. Што је већа неизвјесност на тржиштима, то је већи интерес за имовину која се перципира као „сигурна лука“.

Достизање нивоа од 550 тона представља важну прекретницу, али најаве нових куповина јасно показују да Пољска није завршила ову фазу. У свијету растућих геополитичких тензија и промјењивог глобалног финансијског поретка, злато се поново враћа у центар пажње – а Пољска жели да буде међу предводницима тог тренда.