Ко највише профитира од раста цијена нафте?

Љубоја се осврнуо и на ситуацију са цијенама горива широм региона.

"Имамо ситуацију у којој већ у Србији имате да је дизел преко 4 КМ. У Хрватској је то још увијек на неки начин паралелно што је парадокс јер су цијене у малопродаји отприлике сличне нашима. Код нас имате једно велико шаренило цијена. Цијене дефинитивно иду горе", рекао је Александар Љубоја.

Пораст цијена одговара мултинационалним компанијама

Пораст цијена нафте иде у корист једном дијелу мултинационалних компанија јер ће ову прилику искористити за додатни профит док је на конзументима да купују по оној цијени која им је наметнута, објашњава економиста.

"Како се десе ломови на глобалној економској сцени аутоматски то погађа све у ланцу па и мале економије. Покушава се колико толико одговорити да животни стандард не буде угрожен, у сваком случају промјене су пребрзе", каже Љубоја.

Од 1953. године до данас догодило се 9 великих енергетских криза. Цијена барела нафте 1953. године ишла је до четири долара док је данас тај распон од 120 до 150 долара. Вриједност тадашња четири данас износе око 180 долара што би значило да је барел нафте некада био скупљи, наводи Љубоја.

Регион

Хитна одлука Словеније: Нема сипати горива колико хоћеш

"Морамо се навикавати на ове шокове. Што се тиче нафте и нафтног енергената сигурно ће тога бит још пуно. Блиски исток је извео неких 20 до 30% енергената међутим ако узмете у обзир да имате блокаду руске нафте и ситуацију да је Венецуела на много нижем нивоу од оног реалног којег може да произведе, јер је због санкција њихова прерађивачка индустрија доведена у јако тешку ситуацију и са ниским капацитетима долази се до закључка да увијек фали енергената.

Према ријечима економисте прављење залиха није ријешење јер се те залихе јако брзо троше. Примјер мјера и ограничења које је увела Словенија говоре о томе да нису на правилан начин користили своје резерве.