Ниче нова економска сила Европе

Како пише „Волстрит журнал“ (The Wall Street Journal), пољска економија 2025. године достигла је вриједност од билион долара, чиме се земља приближила уласку међу 20 највећих свјетских економија. Поређења ради, почетком 1990-их, након пада комунизма, Пољска је била на нивоу знатно сиромашнијих држава, док данас по неким показатељима надмашује и Јапан, преноси „Вечерњи лист“.

Република Српска

Пољска подигла мјере безбједности на виши ниво

Раст економије притом остаје стабилан. Прошле године бруто домаћи производ порастао је за 3,6 одсто, након 3,0 одсто годину прије. Од почетка транзиције 1990-их просјечан годишњи раст износио је око 4 одсто, што Пољску сврстава међу најуспјешније европске економије.

Овакав развој темељи се на снажној домаћој потрошњи и континуираним јавним улагањима, дијелом финансираним из фондова Европске уније. Стабилно тржиште рада и раст плата додатно су подстакли економску активност, док су улагања модернизовала индустрију и убрзала развој дигиталних услуга.

Економиста Марцин Пјатковски истиче да је ријеч о „недовољно испричаној причи о успјеху“, наглашавајући како Пољска представља примјер успјешног приближавања развијенијим чланицама ЕУ. Кључ успјеха види у отвореним тржиштима, институцијама и правилима која су омогућила дугорочно одржив раст, а не само у европским фондовима.

Свијет

Туск Пољацима: Напустите земљу, могућ сукоб сваки дан

Земља је након пада комунизма брзо развила снажан приватни сектор и диверзификовану индустрију, што јој је омогућило отпорност на кризе. Уз изузетак пандемије, Пољска је једина чланица ЕУ која од 1990-их није прошла кроз рецесију.

Овај модел развоја данас привлачи пажњу европских званичника, нарочито у контексту успоравања раста и фрагментације глобалне економије. Пољска, која данас из Њемачке увози више робе него Кина, све се чешће истиче као примјер успјешне економске интеграције.

У исто вријеме, због своје геополитичке позиције на првој линији рата у Украјини, Пољска је постала и кључни стуб европске одбране. Издваја већи удио БДП-а за одбрану од било које друге чланице ЕУ те располаже највећом сталном војском у ЕУ.

Али улазак међу водеће економије доноси и нове изазове. Очекују се већи трошкови рада, слабији приноси на улагања и смањење средстава из фондова ЕУ, који би могли достићи врхунац већ 2026. године. Уз то, прорачунски дефицит од 6,8 одсто БДП-а значајно премашује европски праг од 3 одсто, што значи да ће влада морати ограничити потрошњу и повећати приходе.

Економија

Драстичан пад цијене нафте: Пар Трампових реченица изазвало "шок" на берзама

Додатни проблем представља демографија. Као и остатак Европе, Пољска се суочава са старењем становништва и одливом радне снаге у иностранство. Долазак више од 1,5 милиона украјинских избјеглица привремено је ублажио тај притисак, али дугорочно ће бити потребно привући нове раднике и прилагодити тржиште рада.

Упркос изазовима, аналитичари сматрају да Пољска има добру полазну позицију захваљујући релативно ниском нивоу приватног задужења, што отвара простор за даља улагања.

Сљедећи велики циљ земље је чланство у групи Г20, гдје је већ позвана као гост. Улазак у тај круг додатно би ојачао њен међународни утицај, али и потврдио успјешност модела који се темељи на отвореним тржиштима, снажним институцијама и стабилним правилима – вриједностима које су, како упозоравају стручњаци, данас све више под притиском.