Подстицаји битан фактор у пословању привредника Српске

Краткорочно, битан фактор извозницима су подстицаји привреди. Као дугорочнан механизам, привредници наводе синергију образовања и потреба тржишта рада.

''У Републици Српској имамо могућност остваириња подстицаја по основу инсвестиција и по основу запошљавања. Наша компанија наравно користи те подстицаје. И то је позитиван примјер подстицаја привреди. Јако је важно да се ради на оспособаљавању радне снаге, да би привукли праве инвестиције да би имали праве производне погоне. Неопходно је да радимо са савременим технологијама, односно имамо обучену радну снагу'', рекао је Бранислав Бањац, генерални директор ''ПМП Јелшинград'', Градишка.

Хроника

Нудећи подстицаје преварант оштетио пољопривреднике за 14.700 КМ

Поред подстицаја за повећање плата радника, и набавку нових савремених технологија, као и прелазак на зелену циркуларну економију, Влада и ресорно министарство нуде погодности и за самосталне предузетнике.

''Оно што је исто тако врло битно, а то је подршка малим и средњим предузећима и самосталним предузетницима, или како је то боље рећи занатским радњама. То је нешто што подржавамо, и у овом трнутку то је износ од 40 до 45 милиона у овој години и значајно је већи, скоро 70% већи у односу на прошлу годину'', казао је Војин Митровић, министар привреде и предузетништва Републике Српске.

Али и поред погодности које Влада нуди, поједини привредници остали су ''кратких рукава''. Као разлог наводе конфузан и компликован систем подношења апликације.

''Ове године нисам могао да аплицирам за подстицај зато што је машина до пет година. Доста неких ствари које ми као мала, ситна фирма не можемо ни помислити да добијемо. Дефинитивно би било добро, ја вјерујем да је то мишљење и свих нас да се неком врстом кредитне линије помогне, нравано, ако имамо адекватне пројекте'', рекао је Мирослав Мандић, директор фирме за производњу намјештаја ''Маестро''.

Економија

Уредба о подстицајима - могуће отварање нових радних мјеста

Због недовољнo информација, велики број привредника не зна да управо повољније кредитне линије имају у комерцијалним банкама, али кроз посредовање ИРБ-а.

''Наше тренутно важеће каматне стопе у просјеку у 2025. години, излазне каматне стопе према комерцијалним банкама, посредничким су биле од 1,5 до 1,8%. Рецимо, ако су у питању нове технологије, ту је излазна каматна стопа ИРБ-а била 0,5% према комерцијалним банкама. То значи за крајњег корисника повољнији износ у односу на тржишне услове које нуде комерицијалне банке, а да извори средстава нису средства ИРБ- а'', рекла је Олгица Јевић Драгић, в.д. извршног директора за управљање портфељом ИРБ-а.

Ресорно министарство најавило је за идући мјесец Форум, на којем ће упознати привредне субјекте и локалне заједнице које су то врсте подстицаја оствариве у сљедећој години.