Више није боље: Колико новца треба имати на текућем рачуну

Иако је осјећај ликвидности угодан, држање превелике своте на рачуну који служи за свакодневне трансакције може бити једнако штетно као и балансирање на ивици дозвољеног минуса.

Хроника

Ирфан Карић предат Тужилаштву: Поред дроге пронађена му и муниција

Са једне стране вреба опасност од накнада за прекорачење и одбијених плаћања ако на рачуну немате довољно средстава. Са друге стране, превелик износ паркиран на текућем рачуну, који у правилу не доноси никакве камате, сваким даном тихо губи на вриједности због инфлације, док ви истовремено пропуштате прилику да тај новац ради за вас.

Проналажење праве равнотеже кључ је здравог управљања личним финансијама.

Правило финансијских стручњака

Како бисте одредили идеалан износ за свој текући рачун, финансијски стручњаци нуде једноставно, али моћно правило.

Циљ је на рачуну увијек имати довољно новца за покривање трошкова живота за један до два мјесеца. Да бисте дошли до тог износа, први корак је прецизно праћење ваших мјесечних издатака. То укључује све фиксне трошкове попут станарине или рате кредита, режија, осигурања и претплата, али и варијабилне трошкове као што су храна, превоз, гориво и повремени изласци.

Хроника

Горио погон пелета у Новом Граду

Најбољи начин да добијете реалну слику јест да барем један мјесец педантно биљежите сваку потрошњу. Када добијете тај коначни мјесечни зброј, то је ваша полазна тачка за израчун оптималног стања на рачуну.

На износ који покрива један до два мјесеца трошкова, кључно је додати и такозвани сигурносни “бафер” или заштитни слој. Већина савјетника препоручује да тај додатни износ буде око тридесет одсто ваших мјесечних трошкова, или фиксно између 500 и 1.000 евра.

Сврха овог додатног новца је вишеструка и изузетно важна. Он служи као прва линија одбране од непредвиђених мањих трошкова или ситуација у којима неки рачун на наплату стигне прије плате. Што је још важније, штити вас од уласка у скупо недозвољено прекорачење, које у већини земаља носи изузетно високе каматне стопе.

Такође, овај бафер пружа сигурност приликом такозваних предауторизација, које хотели, рент-а-кар агенције или бензинске пумпе привремено “резервишу” на вашем рачуну, смањујући вам расположиво стање док се трансакција не доврши.

Непромишљено

Иако се на прву лопту чини сигурним, држање значајно већег износа од препорученог на текућем рачуну заправо је финансијски непромишљено. Главни непријатељ вашег новца у том случају је инфлација.

Наука и технологија

На Балкану откривено огромно језеро које мијења наше разумијевање свијета

Будући да текући рачуни углавном не нуде никакав или нуде тек симболичан принос, куповна моћ вашег новца с временом се смањује. Новац који стоји умјесто да се оплођује заправо губи вриједност.

Осим тога, постоји и психолошки фактор, јер велика и лако доступна свота новца може подстаћи импулсивну и непланирану потрошњу.

На крају, не треба занемарити ни сигурносни ризик, јер су у случају крађе картице или злоупотребе података управо средства на текућем рачуну најизложенија.

Не мијешајте текући рачун и фонд за хитне случајеве

Једна од најчешћих грешака у управљању финансијама јесте поистовјећивање новца на текућем рачуну с фондом за хитне случајеве. Њихова је сврха потпуно различита.

Србија

Просуо се камион пун пива: Пут потпуно прекривен алкохолом

Текући рачун је оперативни алат, ваша финансијска “проточна станица” за плаћање рачуна и свакодневну потрошњу. Са друге стране, фонд за хитне случајеве ваша је финансијска сигурносна мрежа за крупне и неочекиване животне догађаје, попут губитка посла, изненадних медицинских трошкова или већих поправки у кући.

Тај фонд би требало да износи најмање три до шест мјесечних плата и треба га држати одвојено, на штедном рачуну или у неком другом облику штедње који нуди барем минималан принос и није вам на дохват руке за свакодневно трошење.

Овакво раздвајање ствара психолошку баријеру и спречава да новац намијењен за кризне ситуације потрошите на нешто што није хитно.

Прилагодите формулу својој животној ситуацији

Правило о једном до два мјесеца трошкова није уклесано у камен, већ је смјерница коју требате прилагодити властитој ситуацији.

Република Српска

Вишковић упутио телеграме саучешћа породицама Караџић и Паравац

Ваша финансијска стабилност и природа прихода играју кључну улогу. Особе са стабилним и редовним примањима, попут оних запослених на неодређено вријеме, могу се осјећати угодно држећи се доње границе, односно износа за један мјесец трошкова плус бафер.

Међутим, за слободњаке, предузетнике или било кога с нередовним и непредвидивим приходима, препоручује се држање већег износа на текућем рачуну, понекад и до три мјесеца трошкова, како би се лакше премостили периоди без значајнијих уплата. Уз то, провјерите и услове своје банке. Неки банковни рачуни захтијевају одржавање минималног стања како бисте избјегли плаћање мјесечне накнаде за вођење рачуна.

Једном када израчунате свој идеални износ и успоставите систем, важно је редовно га преиспитивати.

Како се ваши приходи, трошкови и животне околности мијењају, тако би се требао мијењати и износ који држите на текућем рачуну. Сав вишак новца изнад оптималног износа и сигурносног бафера паметно је преусмјерити. Опције су бројне, од попуњавања фонда за хитне случајеве, улагања у штедне производе с вишом каматом, инвестиционе фондове за дугорочне циљеве или пријевремену отплату дугова с високим каматама.

На крају, циљ је претворити ваш текући рачун у ефикасан алат за управљање новцем, а не у складиште гдје ваша имовина губи вриједност.

(Пословни.хр)