Зашто европске државе изненада премјештају тоне злата из Сјеверне Америке?

Од укупно око 313 тона холандског злата које се чувало у САД и Канади, чак 86 тона премјештено је у Лондон, а централна банка као један од разлога наводи растуће геополитичке тензије.

Циљ је да злато буде лако доступно уколико би било потребно у кризној ситуацији.

Да ли то значи да централне банке очекују велики економски потрес?

Како ББЦ саговорници тврде, не треба извлачити такав закључак. Ипак, потез Холандије показује како ратови, трговинске тензије и повећана глобална неизвесност мењају начин на који државе управљају својим највреднијим резервама. А Холандија није једина.

Државе помјерају своје злато

Француска је раније ове године објавила да је своје златне резерве из САД вратила у земљу.

Њемачка централна банка је још током вишегодишњег процеса завршеног 2016. пребацила више од 216 тона злата из иностранства - 111 тона из Њујорка и 105 тона из Париза. Сличне одлуке нису историјска новост.

Аналитичари Голдман Сакса Лина Томас и Дан Страјвен подсјећају да су током Хладног рата неке европске централне банке дио златних резерви премјестиле у Њујорк.

Џозеф Каватони, виши тржишни стратег Свјетског савета за злато, каже да ратови и трговинске тензије утичу на данашње одлуке, али да нису једини, нити најважнији разлог.

Инфлација, каматне стопе и могућност да се злато брзо прода или купи такође имају велику улогу.

- Немам утисак да постоји осјећај непосредне катастрофе - рекао је Каватони.

Према његовим ријечима, централне банке данас једноставно пажљивије размишљају о томе како да управљају резервама и како да их најбоље искористе.

Зашто баш Лондон?

Холандско злато повучено је из САД и Канаде између марта и августа ове године, а сада се налази у трезорима Банке Енглеске.

Гувернер холандске централне банке Олаф Слејпен рекао је да очекују да злато никада неће морати да користе у кризне сврхе, али да земља ипак мора да повећа своју отпорност и спремност.

Лондон није изабран случајно. Британска престоница један је од највећих свјетских центара за трговину златом. Ако држава током кризе жели брзо да купи или прода злато, могућност да оно већ буде у Лондону представља велику предност.

Свијет

Пала стијена у руднику злата: Погинуло најмање 100 људи

Банка Енглеске је један од највећих чувара злата на свијету. У трезорима испод институције старе три вијека налази се око 400.000 златних полуга вриједних више од 200 милијарди фунти.

Према истраживањима Светског савета за злато, Банка Енглеске и даље је најпопуларније мјесто за чување резерви, али централне банке све више желе да их распореде на различите локације.

Како се уопште премести 86 тона злата?

Занимљиво је да премјештање државног злата не значи нужно да десетине тона полуга физички путују авионима или бродовима преко Атлантика. Холанђани су око 59 тона злата продали у Њујорку, а затим купили додатне количине у Лондону. На тај начин није било потребе да те полуге физички прелазе океан.

Али дио злата ипак јесте путовао. Више од 27 тона физички је транспортовано из САД и Канаде у холандски град Зеист, док је приближно иста количина затим послата из Зеиста у Лондон.

Компаније које обављају овакве транспорте не откривају много детаља о својим операцијама због безбједности.

Бринк'с Глобал Сервицес, једна од малобројних компанија које се баве међународним транспортом злата, саопштила је ББЦ-у да у посљедње вријеме биљежи повећану тражњу, између осталог и од централних банака.

Извршни потпредсједник компаније Надер Антар сматра да том тренду доприносе геополитичка и економска неизвјесност, али и све већи значај злата као стратешке резервне имовине.

Централне банке купују двоструко више злата

Питање гдје чувати злато постаје још значајније зато што га централне банке купују у огромним количинама.

Према подацима Свјетског савета за злато, током посљедње четири године централне банке куповале су у просеку око 1.000 тона злата годишње. Током претходне деценије годишњи просек био је око 500 тона, односно, темпо куповине се практично удвостручио.

Тренд траје још од глобалне финансијске кризе, а очекује се да ће куповина наставити да расте и током наредне године.

Чување великих количина злата код куће, међутим, није бесплатно. Аналитичари Голдман Сацхса упозоравају да су потребна улагања у физичко обезбјеђење, инфраструктуру за контролу резерви и осигурање, што посебно мањим централним банкама може представљати велики трошак.

Злато је већ пробило 5.000 долара

Истовремено са куповином централних банака, злато је последњих година доживело снажан раст.

Цијена племенитог метала обарала је рекорд за рекордом и у јануару ове године прешла 5.000 долара за унцу.

Према графикону који преноси ББЦ, инфлационо прилагођена цена достигла је рекорд од око 5.394 долара у фебруару 2026., да би до јула пала на око 4.046 долара. И даље је, међутим, веома висока у историјском контексту.

Један од главних разлога јесте традиционална улога злата као „сигурног уточишта“ у периодима економских и геополитичких потреса.

Свијет

Студент копао септичку и нашао злато вриједно милионе - ВИДЕО

На његову привлачност утичу и инфлација и каматне стопе. Због ограничене количине злата и вриједности која му се приписује хиљадама година, инвеститори га често посматрају као начин заштите имовине од раста цијена.

Инвестициона банка Шарл Шваб наводи да је током посљедњих пола вијека цијена злата расла знатно брже од индекса потрошачких цијена, једног од најпраћенијих показатеља инфлације.

Голдман Сакс очекује нови раст

Иако је злато тренутно испод рекордних нивоа са почетка године, Голдман Сакс очекује нови раст.

Њихови аналитичари прогнозирају да би цијена до краја 2026. могла да достигне 4.900 долара за тројску унцу, што је око 300 долара више него у августу. А управо је огромна потражња централних банака један од кључних разлога због којих цијена злата расте.

Зато потези попут холандског нису само питање тога где се налазе државне полуге. Док централне банке купују све више злата и пажљивије бирају гдје ће га чувати, њихове одлуке постају један од фактора који обликују и цијену најпознатијег племенитог метала на свијету.

(Телеграф Бизнис)