Кућа од блата и сламе у БиХ: Пар из Бијељине направио дом без кредита

"Јадна дјеца, немају од чега да праве кућу, већ од блата и сламе… Па зар нема нико да им помогне да то направе како треба“, прокоментарисала је једна старија становница Бијељине када је чула да двоје младих људи на овај, за многе необичан начин, граде свој дом.

Бања Лука

Отказан концерт Аце Лукаса у Бањалуци

Александар Дринић и Биљана Гаврић годинама слушају овакве и још оштрије коментаре. Од када су почели да подижу кућу у Доњој Чађавици, надомак Бијељине, користећи искључиво природне материјале, њихов рад привлачи знатижељне погледе и, неријетко, неразумијевање.

Њихов будући дом налази се тик поред пута који спаја Бијељину и Брчко, па самим тим не може да прође непримијећен.

Иако је градња кућа од блата, сламе, дрвета и земље ријеткост у Босни и Херцеговини, она је далеко присутнија у Србији, Хрватској, Аустрији и широм Европе, гдје се овакви еколошки објекти сматрају дуговјечним, изузетно енергетски ефикасним и здравим за живот.

Биљана каже да им је од првог дана било јасно да многи неће разумјети шта раде.

"Људима ништа није јасно. Прво су мислили да је то нека барака, па штала, па кућица за коње или пчеле… Заиста смо слушали разне коментаре, прича она кроз осмијех.

Александар додаје:

"Долазио нам је један архитекта који је савјетовао да ‘усидимо кућу’, да је не би однио ураган. Ја му кажем – на кући је десет кубика земље! Људи не могу да прихвате да кућа без бетона може да буде чврста и стабилна".

Од дрвета до сламе – потрага за здравим домом

Александар објашњава да су обоје од почетка знали да не желе живот у граду.

"Тамо је загађење катастрофално. Пуно се ложи угаљ, ваздух је све гори. Онда дође кредит – тридесет година да отплаћујеш стан или кућу, осим ако ти родитељи већ нису обезбиједили нешто“, каже он, преноси "Стил".

Зато су одлучили да се окрену природи и да, умјесто бетона и арматуре, сами направе свој дом.

"Прво смо размишљали о дрвеној кући. Тражили смо планове, претраживали све што постоји. И онда смо наишли на планове кућа од природних материјала – блата, сламе, земље, креча… То нас је одушевило. Нисмо хтјели класичну кућу, јер знамо све њене недостатке. Жељели смо нешто здравије, дуготрајније и енергетски ефикасније“, прича Биљана.

Александар додаје да су чак пронашли једну фирму код Сарајева која прави брвнаре.

Занимљивости

Ова два знака очекују абнормални финансијски приливи

"Разматрали смо то, али дрво нема довољну изолацију за свакодневни живот. То је одлично за викендицу, али није за кућу у којој си сваког дана, током зиме, љета, киша, високих температура…“, објашњава он.

Овај млади пар, који је заједно већ годинама, посветио је мјесеце истраживању еколошких техника градње, традиционалних метода и савремених природних материјала. Учили су из искустава широм Европе, гледали радионице, читали књиге, а део знања стекли су и кроз праксу.

"Ишли смо у Ириг, у Србији, да тамо видимо како је један човјек направио кућу на спрат користећи ову технику. Продао је стан у Београду и отишао у Ириг, гдје је направио кућу покривену трском. Напољу је било више од 30 степени, клима у аутомобилу је радила, а када смо ушли унутра – било је прохладно. Питали смо га како грије, а он је рекао да је, кад је најхладније, довољна једна ватра у пећи да загрије 120 квадрата", причају.

Овај утисак био је пресудан за Александра Дринића и Биљану Гаврић. Тада су схватили да су куће од природних материјала много више од романтичне идеје – да су енергетски ефикасне, здраве за живот, удобне и дуготрајне.

То је била прекретница послије које више нису имали дилему да ли да се упусте у градњу оваквог дома.

Основа од бетона, све остало – природа

Куће овог типа најчешће имају само једну бетонску компоненту – такозвану "мртву плочу", односно темељну основу на којој се даље гради. То је једини дио конструкције који је урађен на традиционалан савремени начин.

"Само су нам мајстори требали за ту плочу, све остало смо радили сами. А кад кажем ‘ми’, мислим на нас двоје, наше родитеље, породицу и пријатеље. Сви радимо кад можемо. Да имам два мјесеца одмора и 10–20 људи, кућу бисмо направили за два мјесеца“, говори Александар.

Земљиште су добили раније, административне кораке рјешавали годинама, након чега је почела градња.

Дрвени рамови и стабилна конструкција

На бетонску плочу постављају се рамови од црног бора, учвршћени металним анкерима и матицама. Ови рамови служе као основна костур-конструкција куће. На њих се касније надовезује дрвена конструкција крова.

Свијет

Пљачкаши Лувра измакли полицији за 30 секунди: Истрага открила велике пропусте

Овај корак је кључан, јер дрво даје еластичност и отпорност на потресе и спољне утицаје. Такве куће, тврде стручњаци, боље подносе временске промјене од ригидних бетонских система.

Дебели зидови од пресованих бала сламе (30–60 центиметара)

Након конструкције, постављају се бале сламе – снажно пресоване, врло густе, изузетно отпорне на влагу, инсекте и чак пожар.

Дебљина зидова креће се од 30 до 60 центиметара, што је далеко више од стандардног зида у класичној градњи. Управо та дебљина омогућава одличну изолацију – љети хлади, зими задржава топлоту.

Малтерисање блатним и кречним малтером

Зидови се прво малтеришу:

• блатним малтером – који дозвољава зиду да "дише“, регулише влагу и даје природну микроклиму
• кречним малтером као завршним слојем – који дезинфикује, штити и чини зид дуготрајним

Александар и Биљана избјегавају цемент, јер он "закључава“ зид, спречава природно испаравање влаге и доводи до пропадања.

Зелени кров – природна изолација и естетски ужитак

Њихова кућа има тзв. зелени кров, прекривен травом и биљкама.

Такав кров:

• смањује губитак топлоте зими
• хлади кућу лети
• штеди 20% енергије
• штити од УВ зрачења
• смањује буку
• филтрира ваздух
• изгледа изузетно лијепо када се претвори у цвјетну површину
• Може служити као тераса, башта, па чак и простор за одмор, јер има малу косину.
• Кров се састоји од више слојева:
• носача (даске или бетонска плоча)
• кровне мембране
• заштите и баријере за коријење
• термоизолације
• дренажног слоја
• подлоге за раст вегетације

Овај систем често се користи у Скандинавији, Њемачкој и Аустрији – сада све чешће и на Балкану.

Искуство из Бајмока – обнова традиције

Сличан пројекат реализује и Љубиша Вуковић у Бајмоку, у сјеверној Војводини. Он обнавља стару војвођанску кућу користећи исте природне материјале: сламу, блато, пијесак и дрво.

И он се сусрео са неразумијевањем.

"Многи повезују градњу са блатом и сламом са сиромаштвом, па неће да прихвате такву идеју. А куће грађене од материјала из околине трају 200–300 година, за разлику од индустријске градње која једва издржи педесетак", испричао је.

Вуковић, искусан грађевинац, истиче да је слама идеалан изолатор и лак за обраду.

Митови и истине о сламнатим кућама

• Људи често вјерују да:
• мишеви и инсекти улазе у сламу
• слама лако гори
• блато је нестабилно и слабо

Све су то заблуде.

"Кад се зид умалтерише, нема довољно кисеоника за живот инсеката. Зид је отпоран на ватру и по прописима може парирати блоку и цигли“, објашњава Вуковић.

Свијет

Нови саобраћајни се почео користити у Европи - доноси казне и до 200 евра, а ево шта тачно значи

Блатни малтер је, према његовим ријечима, једини исправан избор – цемент "загуши" зид и убрзава пропадање.

Завршни слој малтера мора бити мјешавина пијеска, земље и креча, са обавезним подизањем зида 30 центиметара изнад земље како би се заштитио од влаге. Јужна страна куће пожељно је да буде стаклена – због сунчеве свјетлости и природног гријања.

Све више људи широм региона окреће се природној градњи из три разлога:

• Економичност – оваква кућа се гради уз мањи буџет, без кредита.
• Здравље – природни материјали стварају здраву микроклиму, без влаге и токсина.
• Енергетска ефикасност – куће су топле зими и хладне љети, уз минимално гријање и хлађење.

Градња од сламе, земље, дрва и трске није повратак "сиромаштву“, већ повратак мудрости која је вијековима функционисала – одрживо, економично и у складу са природом.

Радознали погледи, знатижеља или неразумијевање?

Како у Бајмоку, тако и у околини Бијељине, људи често застају крај оваквих кућа да би видјели шта се заправо гради. Многи су у почетку мислили да је у питању хир младих људи, занесењаштво или чак посљедица сиромаштва – јер се у нашим крајевима блато, слама и дрво неријетко повезују са старим временима и недостатком новца.

Међутим, они који се распитају убрзо открију да је прича управо супротна: оваква градња није резултат немања, него посебног начина размишљања – економичног, рационалног и еколошки освијешћеног.

Овакве куће нису ни импровизација ни привремено рјешење, већ дугорочна инвестиција, често издржљивија и стабилнија од конвенционалне градње.

Колико кошта изградња куће од природних материјала?

Дринић појашњава димензије и трошкове њихове будуће куће:

"Наша кућа споља има 13,5 са 9,5 метара. Унутра је око стотину квадрата корисног простора, а остатак заузимају зидови дебљи од 60 центиметара. За кућу овог типа, потпуно усељиву, потребно је око 23.000 марака, дакле око 11.500 евра. Најскупљи дио је темељ, бетон – на њега је отишло око 3.000 евра", каже он.

Када се упореди с трошковима изградње класичне куће, овакав приступ је често и до три пута јефтинији, поготово јер се већи дио посла може радити ручно, без потребе за специјализованом опремом или великим тимовима мајстора.

Зашто ове куће штеде енергију?

Кључ уштеде крије се у својствима сламе. Александар објашњава:

"Ако је слама чврсто балирана, њен коефицијент топлотне изолације десет пута је бољи од зида направљеног од обичног блока са три центиметра стиропора".

То практично значи да током зиме кућа дуго задржава топлоту, док је током љета пријатно хладна – без климе или уз минимално хлађење. Уз додатне елементе попут зеленог крова или стакленика, енергетска ефикасност додатно расте.

Заблуда херметичког затварања

Саговорници упозоравају и на једну од највећих грешака модерног грађевинарства:

Ако се кућа потпуно затвори стиропором, ПВЦ столаријом и фолијама, настаје простор у којем ваздух не циркулише. Влагу коју стварају људи, дисање, кување и туширање зидови више не могу да упију.

"Зидови почињу да ’гуше’, појављује се конденз, буђ и племен, а дугорочно то може допринијети развоју плућних болести“, објашњавају саговорници.

Куће од природних материјала омогућавају зидовима да дишу, чиме се аутоматски регулише влага у простору – без машина, филтера или додатних система.

Такве куће не захтијевају специјализоване тимове електричара или водоинсталатера – стандардне инсталације се могу поставити исто као у сваком другом објекту, уз минимална прилагођавања.

"То је наш дом, направљен нашим рукама, од материјала који не трују, не загађују и не захтијевају скупе системе да би кућа била топла и здрава", прича Александар.

За њега и Биљану, оваква кућа није само објекат, већ пројекат живота – повратак природи, слободи и другачијем систему вриједности, гдје се енергија троши мудрије, простор дише природно, а дом расте заједно са људима који га граде.