Петровићев клавир од пола милиона разљутио Бијељину: "Као да других проблема нема"

"Ја сам шокиран. Да нећу пасти ту у несвијест, придржите ме. То, то ја не могу да вјерујем. Мислим, то је лаж. Гдје ће дати за клавир? Имаш и, има и, има и колико хоћеш. Мало старији, можда узмеш за пет хиљада. Ја сам имао за пет хиљада. Ћерка ми је свирала у Опери у Паризу. У Опери у Паризу, ало, а био за пет хиљада, и то отишао са малим камиончетом, ду ду, натоварио... Овдје у Бијељини живе само академици. Нема пољопривредника. Да има пуно, они воле клавир и музику, па `ајде да купимо за 500.000КМ...ал` пошто су све академици...пољопривредници воле клавир....али...нема.“

„И да је бесплатан, шта ће нам? Ко да свира клавир?.... То је смијешно. Поготово 500.000КМ, а толико пречих ствари по граду, види свако, да не набрајам.“

„Имам прилично година. Горег градоначелника немамо од Љубише Петровића. За ових шест година он ништа није урадио у граду. Ни један пјешачки прелаз није окречен. Ни једна улица није асфалтирана. Најгоре је зло што је дошло у Биљину, то је он.“

Градови и општине

Љубиша Петровић даје пола милиона КМ за музички инструмент

„Не треба нам, шта ће нам? Па није урадио основне ствари у овом граду. Боље да да паре за запошљавање, да се плати вртић и то све... то може доћи касније, кад мало боља времена дођу...концертни клавир?! Он културу да просипа мени овдје?! Ма...", кажу грађани.

Пола милиона за клавир звучи добро, ако сте рецимо у Швајцарској или некој земљи тог типа и ако је све остало „сјело на своје мјесто“, ако немате кратере на улицама у ужем центру града, ако канал који протиче кроз центар није затрпан смећем или ако сте бар ишта урадили за пет година на мјесту првог човјека града, кажу у СНСД-у.

„Ако изузмемо чињеницу да је тај клавир, односно ставка, буџетска ставка у буџету гада Бијељина, набавка клавира, да се она провлачи већ уназад неколико година, то смо могли да чујемо од наших колега из претходног сазива Скупштине, тај новац се уредно трошио, а клавир се није набављао. Ево сад, коначно да добијемо тај клавир, јер онда би човјек помислио да су ми овде у Бијељини посложили све ствари, да смо ријешили све комуналне инфраструктурне проблеме, финансијске проблеме, да је успостављен јавни градски превоз, да је отворена Семберска кућа, све оне ствари које Градска управа упорно најављује као неке сензационалне нове, које ће она да реализује, међутим ништа се не реализује.Ми бацимо, потрошимо 20 клавира годишње на људе који не испуњавају своју сврху и они су запослени у Градској управи", каже Александар Остојић, шеф Клуба одборника СНСД-а у скупштини града Бијељина.

Клавир од пола милиона КМ који је потребан Одјељењу за друштвене дјелатности, како се наводи у одлуци, требао би да буде набављен у року од 90 дана. Колико има запослених, у Градској управи, није искључено и оснивање бенда, јер ионако одавно играју како Петровић свира.

„С обзиром да су улагања у спорт у граду Бијељини од почетка године нула марака, остаје једина дисциплина спортска држање главице купуса. Да ли ће тако бити и када је ријеч о умјетности, остаје да видимо и да ли нам је можда дефинитивно свима колективно одсвирaно.“