Најновија жртва врелог љета у Европи: Словенија остала без свог симбола

Некада моћан ледени масив изгубио је 93 одсто своје површине између 1983. и 2003. године, када се свео на мање од једног хектара прегрејаних стена. Ипак, глечер је наставио да изненађује истраживаче који су страховали да ће ускоро потпуно нестати, опстајући на планини још двије деценије.

Током посљедњих пет година, у којима су забиљежене три најтоплије године у историји мјерења у Европи, преостали лед се отопио и свео на неколико одвојених дјелова. До краја лета посљедњи остатак главног леденог тијела био је широк свега неколико метара. Нове фотографије планинског подручја, снимљене пре и након снијежних падавина овог мјесеца, потврђују да више нема леда.

Матија Зорн, директор Географског института "Антон Мелик", рекао је да Триглав "заузима централно мјесто у словеначком националном идентитету", као и да нестанак глечера представља губитак важног извора података и показатеља климатских промјена.

"Сваке године знао сам да ће леда бити све мање. Али сваке године ме је изнова шокирало колико га је мање остало", рекао је Зорн.

Топлотни таласи, који су постали још интензивнији због загађења изазваног емисијама угљеника, опустошили су Алпе и велике беле глечере претворили у стеновите пустиње које научници описују као "мјесечеве пејзаже". Прошлог мјесеца швајцарски глациолози утврдили су да је у тој земљи током посљедњих пет година нестала готово петина леда, док је његова запремина само током 2026. године смањена за 5,5 одсто.

Свијет

Топлотни талас однио више од 50.000 људи

У Словенији, која се налази на југоисточном рубу Алпа, глечер Триглав највећи део своје површине изгубио је током прошлог вијека. Историјске фотографије и документи указују на то да се средином 19. вијека простирао на око 40 хектара. До 1946. године, када су научници први пут спровели званична мјерења, његова површина смањила се на свега 14 хектара.

Зорн, који је прва мјерења на глечеру обавио 2001. године, рекао је да га је брзина промена изненађивала чак и током деценија у којима је глечер опстајао дуже него што се очекивало. Мјесто на којем је морао да ставља дерезе како би спријечио клизање помјерало се из године у годину, пратећи повлачење леда.

"Топљење је невјероватно, 2002. године извадили смо узорак леда за геохемијску анализу и био је дубок око пет метара. Већ наредне године стајао сам на истом мјесту, али више нисам био на леду, већ на стени", испричао је он.

Наука и технологија

Топлотне олује све чешће: Са пет на 102 годишње

Триглав је највиши врх Словеније и има посебно мјесто у култури те земље. У народу постоји очекивање да би свака особа у земљи скијаша и планинара бар једном у животу требало да се попне на ову планину.

Иако је глечер нестао, научници су пронашли лед у пећинама испод Триглава, након што је повлачење глечера открило нове пролазе. Други словеначки глечер, на планини Скута, такође се смањио и истањио, али је његов преостали дио боље заштићен од сунца него што је био глечер Триглав, па се очекује да би могао да опстане још неколико година.

Западна Европа ове године претрпјела је најтоплије љето откако постоје мјерења. Процењује се да је због врућина умрло најмање 50.000 људи, док су посљедице погодиле и друге области, од пропалих жетви до принудног гашења електрана. Научници још процјењују размјере штете нанијете екосистемима, преноси Телеграф.