Серијски убица своје жртве силовао, па спаљивао у фуруни

На први поглед, Метод Тробец није се разликовао од многих других људи са друштвене маргине. Мијењао је послове, често радио физичке и повремене послове, а становао је у изнајмљеним собама и привременим смјештајима. Није имао стабилне односе нити шири круг познаника, што му је омогућило да годинама пролази испод радара.

Управо у тим околностима упознавао је жене, углавном оне које су се налазиле у тешкој животној ситуацији, тражиле посао, помоћ или привремени смештај. Полиција је касније утврдила да није било отмица нити насилних напада на јавним мјестима. Жртве су у његов простор долазиле добровољно, вјерујући да им нуди подршку или излаз из проблема.

Нестанци жена у Љубљани у почетку нису повезивани. Пријаве су долазиле раздвојено, без јасних индиција да се ради о серији злочина. Тадашња криминалистичка пракса није располагала савременим базама података и профилисањем, па су се случајеви водили као појединачни нестанци одраслих особа.

Преокрет у истрази настао је када су криминалисти примјетили понављајући образац — више несталих жена имало је посљедњи познати контакт са истим човјеком или се кретало у истом кругу локација. Детаљнијом провјером утврђено је да се те адресе поклапају са местима на којима је Тробец боравио.

Емисије

Друга страна славе: Кроз љубав до снова

Истрагом је утврђено да су убиства извршена у затвореном простору, без употребе ватреног оружја и без буке која би привукла пажњу околине. Злочини нису били импулзивни, већ планирани, а Тробец је покушавао да уклони трагове и онемогући идентификацију жртава тако што их је спаљивао у фуруни за хљеб. Управо је то у почетку отежало полицији да нестанке повеже са конкретним кривичним дјелима.

Његово хапшење означило је почетак једне од најсложенијих криминалистичких истрага тог времена. Тек тада је постало јасно да се не ради о једном злочину, већ о серији тешких убистава која су се одвијала паралелно са мирним, готово успаваним ритмом града.

Суђење Методу Тробецу изазвало је велику пажњу, иако су медији тог доба извјештавали уздржано, без сензационализма. Оптужени је током процеса дјеловао хладно и дистанцирано. Бранио се ћутањем, повременим порицањем и тврдњама да су докази погрешно протумачени. Кајање није показивао.

Суд је саслушао велики број свједока, криминалистичких инспектора и вештака. Посебно важну улогу имала су психијатријска вјештачења, која су утврдила да је Тробец био урачунљив и свестан својих поступака у тренутку извршења кривичних дјела. Тиме је одбачена могућност блаже казне.

Друштво

Нада и Зоран у пуној кући дјеце са радошћу ишчекују празнике

На крају дуготрајног и детаљног поступка, суд је утврдио да је Метод Тробец крив за више тешких убистава и изрекао му најстрожу затворску казну предвиђену тадашњим законодавством.

Тробец је требало да издржава двадесетогодишњу казну до августа 1999. године, али је због покушаја убиства затвореника 1992. добио још 15 година затвора. Изашао би 2014. - тада би имао 66 година, али је посљедњи рођендан који је дочекао био 58. У затвору Доб при Мирни, 30. маја 2006, монструм из Долење Васи, Метод Тробец, сам је себи пресудио - везао је чаршав за вентил изнад врата своје ћелије и објесио се.

Случај Метода Тробеца остао је запамћен као тренутак када је разбијена илузија да су монструозни злочини нешто што се догађа искључиво "негде другде". У полицијским и криминолошким круговима касније је анализиран као примјер колико су важни повезивање података, рана идентификација образаца и озбиљно схватање пријава нестанака.

Деценијама касније, његово име и даље се помиње као упозорење — да злочин понекад не долази уз аларм, већ тихо, скривен иза сасвим обичног лица, пренос Информер.