Потресна исповијест Крсте Долијановића: Препознао сам га по комаду џемпера

05.07.2026 12:02

Коментари:

0
Крсто Долијановић
Фото: Меморијални Центар Републике Српске

Изгубио сам два брата за непуних осам мјесеци. Једног сам сахранио цијелог, а од другог сам препознао само комад џемпера и траку од рударске чизме, потресно је свједочанство Крсте Долијановића, које је објавио Меморијални центар Републике Српске.

У Одбрамбено-отаџбинском рату Крсто је изгубио двојицу браће – Вујадина и Миладина. Иако су имали посао и живот далеко од ратних дејстава, оставили су све и вратили се у родне Братинце да бране породицу и завичај.

Браћа су рано отишла на рад ван родног мјеста. Миладин је радио у Срему као груповођа на систему за наводњавање, док је Вујадин радио у руднику Зајача, а потом на Косову. Када је почео рат, обојица су се вратила кући, водећи се ријечима: „Дошли смо да бранимо своју земљу, своју општину, своје село. Нисмо могли остати далеко док се овдје ратовало.“

Први је страдао Вујадин. Погинуо је 24. маја 1992. године, у првом нападу муслиманских снага на село Братинци, на мјесту Башћа Ђорђина. Његово тијело током ноћи пронашли су најмлађи брат Душко и Драган Радовић, који су га у ћебету изнијели из села. Сахрањен је већ сутрадан на сеоском гробљу, а годину дана касније породица је његове посмртне остатке пренијела на братуначко гробље.

Марк Бернс у Братунцу

Бернс: Невине српске жртве не смију да се игноришу

Само нешто више од седам мјесеци касније, на Божић, 7. јануара 1993. године, снаге из Сребренице извеле су напад на село Марићи. Миладин је био на стражи, пробудио је саборце и кренуо да се врати на положај, али је убијен. Његово тијело пренесено је у амбуланту у Кравици. Након што су муслиманске снаге ушле у Кравицу, тијела су извучена, везана сајлама за струју, вучена коњима, а потом спаљена.

Када су послије извјесног времена пронађени остаци, породица готово да није имала шта да сахрани. Крсто свједочи да је од брата препознао само једну шару на џемперу која није изгорјела и траку од рударске чизме: „Сахранио сам двије кости и једну лобању.“

Ни након губитка браће Крсто није напустио положај. Рат је провео као борац Војске Републике Српске, док су му на ратишту била и тројица синова. Данас живи у Братунцу, редовно одлази на гробље и чува успомену на браћу, увјерен да њихова жртва не смије бити заборављена.

Меморијални центар Републике Српске, поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, приказао је серијал свједочанстава о страдању српског народа, која су доступна на њиховим дигиталним платформама. Комплетно свједочанство Крсте Долиановића можете погледати на званичној страници Меморијалног центра Републике Српске.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: