Српска памти бол неутјешних породица: 31 година од злочина над Србима у Олуји

У злочиначкој акцији Олуја убијено је 1.904 Срба, док је више од 220.000 људи заувијек протјерано са својих вјековних огњишта на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан жалости обиљежава се на начин прописан Законом о обиљежавању дана жалости, саопштено је из Бироа за односе са јавношћу Владе Српске.

Влада Републике Српске ову одлуку донијела је 21. јула на телефонској сједници.

Централни догађаји поводом Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе одржавају се данас у Бањалуци и Мркоњић Граду.

Голгота Крајишника

Голгота крајишких Срба почела је у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године силовитом офанзивом хрватске војске и полиције, уз подршку јединица ХВО-а. Сав уложен труд генерација и живот на дједовским имањима прекинути су преко ноћи.

Према посљедњим ажурираним подацима Документационо-информационог центра "Веритас", на списку погинулих и несталих током и након ове операције налази се 1.904 лица. Посебно потреса чињеница да су већину жртава чинили цивили.

1.250 цивила изгубило је живот, а чак три четвртине њих били су старији од 60 година.

Страдало је десеторо дјеце млађе од 14 година.

Убијено је 566 жена, међу којима су четири петине биле старије од 60 година.

Ови подаци, како истичу у "Веритасу", представљају један од најсуровијих "црних рекорда" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.