Више 150 села сравњено са земљом, за злочине нико није одговарао

Са тугом се присјећају најмилијих, а најтеже им пада што за 34 године нико није одговарао.

"Сваки злочин је исти, сви би требали да одговарају, небитно на вјеру, по мом мишљењу, то би било најбоље, да се казне сви одговорни за злочине и на српским цивилима и на осталим", "Тужно се осјећам, у мене је отац погинуо, на сарајевском ратишту, избјегао сам, ту сам од '96 године и ово треба обиљежавати сваке године", "Па дошла сам, одавде сам, муж ми је погинуо, сваке године дођем и да посјетимо, заслужили су, своје су животе изгубили да ми у слободи уживамо. Ми смо из Сарајева избјеглице, 30 година овдје, слабо се ко снашао", рекли су грађани.

Постоје бројне чињенице, докази злочина над Србима, постоје и снимци и свједоци свих тих догађаја, али до сада БХ правосуђе никог није од злочинаца смјестио иза решетака.

"Нису одговарали, шетају се слободно свјетским метрополама, живе сасвим нормалним животом, још поразније крећу се, нажалост, и подручјем средњег Подриња и Бирча то је оно што породицама све теже пада, и због чега заиста, не знам како исказати незадовољство, тугу и бијес", казала је предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Из Меморијалног центра Српске истичу да овогодишњи слоган „У Братунац се иде, у Братунац се не зове“ усвојен на њихов приједлог представља искорак у начину његовања културе памћења. Визуелни идентитет овогодишњег обиљежавања ставио је у средиште пажње најболнију тему, страдање дјеце.

"Зашто се у Братунац не зове, зато што је Братунац једна морална, историјска обавеза сваког припадника српског народа, а рекао бих и цивилизацијска обавеза сваког човјека који жели да чује истину, осјети трагедију, осјети бол, ма које вјере, ма којем народу припадао", истакао је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић.

Овдје се не долази због обичног окупљања већ да би се одала почаст и запали свијећа за убијене Србе. Нажалост, правда и даље изостаје, али сјећање на страдале остаје обавеза њихових породица, али и свих који желе да се овакви злочини више никада не понове.