Један предмет који је припадао Светом Сави и данас се чува у Србији

Свети Сава је једна од кључних личности српске историје, и има огроман значај за српску културу, вјеру и државу. У његово вријеме при манастирима су отваране школе и болнице, трудећи се да међу народом шири вјеру, али и писменост и науку. Манастири у Србији нису били само центри духовности, већ и центри културе, књижевности и науке. Зато се његова икона данас налази у свим српским школама, икона првог српског просветитеља и једног од темеља на којем почива српска држава.

Република Српска

Будимир и Дачић потписали Меморандум о сарадњи у области законодавства

Свети Сава је два пута ишао на ходочашће у Свету земљу, а први пут је то било 1229. године. Када стигао у Јерусалим, постао је први српски принц и архијереј који се поклонио гробу Исуса Христа. Посјетио је и јерусалимског патријарха Атанасија и боравио у његовој резиденцији. Са патријархом или сам служио је литургије у храму Вазнесења. Послије дужег боравка у Јерусалиму, кренуо је у посјету осталим светим мјестима у Палестини, као што су Витлејем и Назарет.

У манастиру Светог Саве Освећеног на Западној Обали у Палестини, Сава је од монаха добио на поклон жезло и двије иконе Пресвете Богородице. Жезло се данас чува у ризници манастира Милешеваи једини је сачуван лични предмет Светог Саве у Србији. Направљено је од позлаћеног сребра, висине је 143 центиметара и опточено је полудрагим камењем, а у глави жезла се налази горски кристал.

Када су 1594. године мошти Светог Саве спаљене у Београду, монаси су успјели да сачувају штап и руку светитеља, преносећи их у манастир Свете Тројице у Пљевљима. Касније је штап враћен у Милешеву, гдје се и данас налази.

Хроника

Млади политичар из Калесије чуо да му је умро рођак, па погинуо на путу до њега

Историјски музеј Србије направио је вјерну копију жезла (штапа) Светог Саве, која је изложена у музеју за све посјетиоце, као и реплику његовог ручног крста – ставротеке Светог Саве, коју је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци. Крст с натписом „Сава први архиепископ и патријарх српски” чува се у овом музеју као дар папе Пија 2. Реликвија потиче из ризнице манастира Жича, одакле ју је удовица Лазара Бранковића склонила на двор свог оца Томе Палеолога, деспота Мореје, у страху од османског надирања.

Из истих разлога, њен отац је 1461. године реликвију пренио у Италију, гдје се од тада чува. Реплика је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, горским кристалом, аметистима и сафирима.