Министарство упозорава: Ко пали њиве – губи субвенције!

У Независној асоцијацији пољопривредника Србије истичу да озбиљни произвођачи ријетко прибјегавају паљењу, јер знају да се заоравањем биљних остатака смањује потреба за вештачким ђубривом и трошкови производње.

„То углавном раде људи који немају своју земљу, већ долазе да покупе оно што је остало после скидања усева. Њима је лакше да запале парцеле да би све било видљивије“, објашњава Јовица Јакшић, председник асоцијације.

Градови и општине

Субвенције ђачког превоза за 204 средњошколца

Он додаје да је штета огромна – не само за парцелу која је запаљена, већ и за околне површине на које се пожар може проширити.

Одлуку Министарства сматра оправданом, али упозорава да казна пасивног статуса није увијек праведна: „Не може пољопривредник да одговара ако му је неко други запалио њиву.“

Умјесто пасиве – јачање пољочуварске службе

Произвођачи имају могућност да пријаве подметнути пожар како не би изгубили субвенције. Јакшић предлаже да се пре кажњавања уложи више напора у превенцију:

Занимљивости

Поскупљује ракија?

„Потребно је ојачати пољочуварску службу. Ако нема довољно људи, треба их запослити више – да редовно обилазе њиве и прате шта се дешава у атару. Тек тада ће бити јасно ко пали и ко треба да одговара.“

Контроле и резултати инспекција

Из Министарства пољопривреде поручују да су пољопривредни инспектори у претходном периоду контролисали 22 локалне самоуправе у 56 катастарских општина, обухвативши око 580 хектара земљишта.

„У већини случајева установљено је да пољопривредници сами пале жетвене остатке да би брже припремили земљу за сјетву. Има и подметнутих пожара, али их је тешко доказати јер починиоци најчешће нису затечени на лицу мјеста“, наводе из Министарства.

Сцена

Ким Кардашијан оптужује ЧетГПТ што је пала испите

Инспектори користе ГПС координате и бележе све трагове пожара – пепео, гареж, несагорјелу сламу – као и изјаве присутних лица. Напомињу да је овај посао често ризичан, јер се инспектори сусрећу с пожарима на терену, али и с непријатностима и пријетњама.

Циљ мјера – заштита земљишта и здравља људи

Министарство истиче да мера пасивног статуса није казна из освете, већ начин да се заштите природни ресурси: „Циљ свих мјера је очување и одрживо коришћење земљишта, здравља људи и животне средине“, поручују надлежни.

Спаљивање биљних остатака је прекршај у свим земљама ЕУ, а у Србији се може казнити новчано – од 5.000 динара за физичка до милион динара за правна лица.

Како избјећи пасиван статус

Пољопривредници могу да избјегну казне правовременом пријавом пожара у систему еАграр.

„Омогућили смо произвођачима да се сами јаве и пријаве пожар – то је чин добре воље државе, а не казна. Пасиван статус биће примијењен само на парцеле гдје се докаже да су спаљене, а власник није ништа предузео“, каже проф. др Драган Гламочић, министар пољопривреде.

Друштво

Исплата подстицајних средстава за 200 пољопривредника

Осим контрола, Министарство организује кампање и трибине како би подигло свијест о штетности паљења и указало на безбједније начине обраде земљишта.

Зашто је спаљивање опасно

Стручњаци упозоравају да спаљивање биљних остатака има бројне негативне посљедице по земљиште и околину. Др Јовица Васин из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду објашњава да висока температура уништава микроорганизме у земљишту, стварајући „стерилну“ површину која се годинама опоравља.

Свијет

Астронаути из Кине не могу на Земљу због оштећења свемирског брода

„Спаљивањем се смањује и садржај органске материје, што додатно погоршава структуру земљишта и смањује способност задржавања влаге“, каже Васин. Ослобађа се и угљеник који доприноси ефекту стаклене баште, док оправдање да се тако уништавају корови и патогени – не стоји.

Земљишту треба вријеме да се опорави

Према истраживањима, микрофлора земљишта почиње да се обнавља тек 60 дана након пожара, док потпуни опоравак може потрајати и до годину дана, у зависности од интензитета ватре и услова на терену.

Због тога стручњаци поручују да је превенција важнија од казни – едукација произвођача и подршка државе за набавку опреме за обраду земљишта донели би много боље резултате од накнадних санкција.

(РТС)