Онесвијестила се у цркви, имала мистичну визију: Лажна гатара срушила високо друштво

Офелија Богичевић је 1929. постала београдска сензација као пророчица којој су долазили трговци, чиновници и интелектуалци, а за читање судбине наплаћивала је 100 динара.

Своју моћ је објашњавала визијама из рата, укључујући наводно указање Богородице у Нишу 1914. и Исуса Христа у Београду 1917.

Тврдила је да судбину чита по посебном ритуалу са кафом, шећером, босиљком и тамјаном, али је на крају завршила у полицији и није успјела да избјегне хапшење.

Престоница Краљевине Југославије била је препуна контраста. Док се с једне стране Београд модернизовао, у његовим сиромашним квартовима цвјетали су мистика и сујевјерје, који су се опет лако преносили на оне који су хтјели у корак са свјетским метрополама и бивали учени и носили се по посљедњој моди, али нису раскрстили са свиме у својој глави.

Једна од најфасцинантнијих прича тога доба јесте она о Офелији Богичевић, педесетогодишњој жени родом из краја „Три кључа” (то је област која обухвата потез данашњег дијела Сарајевске улице према Мостарској петљи). Ова неписмена жена из неугледне куће постала је 1929. године главна београдска сензација.

Свијет

Захарова: Српски народ представља један од најбољих примјера отпорности

Иако је живјела у уџерици, пред њеним вратима свакодневно су се тискале супруге виђених трговаца, виши државни чиновници, индустријалци и београдски интелектуалци. Сви су јој давали силне новце да им – прорекне будућност!

Стрпљиво су чекали, са чврсто стиснутим шољицама кафе у рукама. Могла је да прими највише четворо људи дневно, а тарифа је била „прочитана цијела судбине” за 100 тадашњих динара. Ради поређења, дневница радничка износила је од 25 до 40 динара.

Офелијин успон је, према ономе што је казивала заинтересованима за њену популарност, започео услијед „невјероватних небеских визија током ратних година”.

Најдраматичнији тренутак одиграо се на Велики петак 1914. године у Нишу, гдје је боравила као избјеглица. Исцрпљена и болесна, онесвијестила се у цркви. Присутни су били увјерени да је умрла, није давала знаке живота. Свештеници су очитали молитве и таман када су црквењаци пришли да њено тијело пренесу у капелу, Офелија је изненада скочила с пода! Сцена је била толико језива да је настала свеопшта вриска окупљеног народа, а многи су у паници побјегли из цркве. Само јој је најстарији свештеник пришао и благословио је.

Причала је и шта је видјела током те „смрти”

„У тренутку потпуне обамрлости видјела сам на небу које ми се усред цркве указало Мајку Божју која је била огрнута једним плавим плаштом. У руци је држала један златан филџан. То што ми је рекла, не могу никоме да кажем, нити ћу коме икада рећи. Само знам да од тада ја могу да погађам судбину људи и то тако тачно, да се све до ситнице испуњава и потврђује.”

Република Српска

Додик: На улазу у Београд најједноставнија и најљепша слика онога што јесмо

Њене визије се ту нису завршиле. Тврдила је да јој се по повратку у Београд 1917. на кућном прагу, пред сам сумрак, указао Исус Христос, огрнут „сјајним плавим плаштом” са великим крстом у руци. Бизарност овог сусрета лежала је у томе што јој Христос тада није рекао ни ријеч, већ је само стајао извјесно вријеме и ишчезао. Тек два дана касније, у цркви, Офелија се „јасно сјетила” шта јој је он наводно тада поручио – да ће се рат завршити у нашу корист и да она настави да казује судбину народу.

Тврдила је да је онима који су јој долазили прецизно говорила ко је од ближњих им страдао а ко ће им се кући вратити. И по рату је наставила и имала је посебна правила, јер њена метода није била обично превртање шољице, већ сложен магијски ритуал који се морао строго поштовати.

Тако се кафа морала држати тачно 24 сата под јастуком, прије него што се скува. Заједно са кафом под јастук су се стављали шећер, босиљак и тамјан. Након кувања кафе и испијања, шољица се морала добро завити „да не би до ње допро ваздух”, и тек таква доносила се њој на читање.

Како то обично бива са онима који тврде да виде све, Офелија није видјела своју будућност. Иако је већ једном била хапшена због свог заната, није успјела да предвиди један кључни детаљ – поновни долазак полиције. Док су је полицајци одводили, испред њеног кућерка остала је да стоји гомила светине, углавном новонастале послератне београдске елите. И сви су чврсто држали своје завијене шољице.

Свијет

Пси могу, а дјеца не? Нови скандалозни тренд шокирао све туристичке рајеве

Епилог ове београдске преварантске саге одиграо се наредног дана у полицијској станици. Цијели дан су кроз њу дефиловале „многе жене виђених београдских првака” не би ли измолиле гатарино ослобађање! Све интервенције високог друштва биле су узалудне. Пророчица са „златним филџаном” остала је иза решетака. Ко зна, можда је некоме ондашњем министру или полицијском официру у шољици видјела штогод што му није пасовало… Преваранткињу код које је ишао „цијели Београд” убрзо је прекрио заборав, а престоница није дуго чекала њене насљеднике.

(Мондо)