Светилиште љубави у Драгачеву: Скривено мјесто гдје се самци преко ноћи претварају у младенце

У српским селима све је више неожењених момака, али и неудатих дјевојака. Зашто је то тако питања је много, а одговора нема. И док момци и дјевојке самују, судбину ипак не препуштају случају.

Усред драгачевске шуме изнад села Котража, дуже од пола вијека они се окупљају на празник Свете Тројице трећег дана, цјеливају посебно мјесто и надају се да ће Бог услишити њихове молитве и упутити их на правог партнера. Овај догађај остао би у рубрици "нећете вјеровати" да пракса није показала да ипак, како кажу, "нешто има".

"До мене су стигле приче да су се момци оженили и добили дјецу само неколико мјесеци након што су дошли овдје на овај велики празник. Ја сам ријешио да покушам, јер ништа ме то није коштало, мада сам и сам био скептичан. Дошао сам и заиста послије неколико мјесеци упознао сам дјевојку са којом сам одмах знао да је то оно право. Добили смо и дјецу. Неки момци не вјерују и неће да дођу, али и даље су нежење", каже за РИНУ један од мјештана.

На мјесту гдје се данас налазе плоча и крст некада давно налазила се велика светиња, а мјештани овог краја намјеравају ту да поново саграде цркву. А легенда каже да се управо ту давно причестио цар Душан кад је кренуо у један од својих похода.

Сцена

Пукла веза након експлицитне сцене

"Кад на Свете Тројице неожењени момци дођу на сред овог буковика и замисле жељу везану за женидбу и породицу, то им се испуњава 100 посто. Имали смо у селу неколико таквих примјера. Момци су долазили, помолили се Богу, а недуго затим би се у цркви вјенчали и добили синове. Оно што је примјетно јесте да се посљедњих година за овај велики празник овдје појављује све више дјевојака, у нади да ће се и њима услишити молитва и да ће пронаћи мужа", каже за РИНУ Душан Јанковић из овог села.

Након што се литије у шуми заврше и кад поп отпјева своје, тад у сред шуме почиње права забава, а мјештани се опусте уз добру музику и укусну храну. На шведском столу у Драгачеву можете пронаћи разне домаће ђаконије, а ужичко коло протеже се километрима.

"Пјевам скоро 20 година, али никад у оваквом амбијенту. Обезбиједили смо агрегат за разглас, само једино што се плашимо да нас не удари гром", кажу уз осмијех музичари.

Да ли је легенда везана за ово мјесто тачна, видјеће се сљедеће године кад се упореди број неожењених момака, али и број рођених беба у Србији, јер ово мјесто посјећују потенцијалне младе и младожење из читаве земље, преноси Б92.