Храбри Иван ускочио у подивљале таласе и у једном сату спасио неколико живота

Он је на плажи Сикија на Ситонији, у распону од само сат времена, из подивљалих таласа успио да извуче двојицу малих Грка, а потом и жену која је потањала држећи дијете изнад воде.

Свијет

Због историјски ниског водостаја Рајне обустављен ријечни саобраћај

Поднебље недалеко од популарног Сартија познато је по јаким вјетровима, али нико није слутио да ће се мирно јутро претворити у борбу за живот.

- Плажа је огромна, а спасилаца ни на помолу, што ми је одмах било чудно, а како сам због посла рано устао, примјетио сам по врховима дрвећа да дува озбиљан вјетар. Локалци су нас раније већ упозоравали да су таласи тада изузетно опасни. Било је око 10 ујутру, сједили смо на пијеску, али је моја петогодишња ћеркица баш инсистирала да уђе у воду. Били смо у плићаку, вода до струка, свега пар метара од обале – започиње Иван своју драматичну исповијест за портал Телеграф.

Неколико метара даље, у води су се играла два брата из Грчке – један од око 12, а други од тек седам година.

- Ронили су и тражили шкољке, потпуно несвјесни да их јака струја лагано одлаже све дубље и дубље. Одједном их је морска струја одвукла сигурно 20 до 30 метара од обале, гдје су таласи били високи и преко два метра. Почели су да вриште и вриште из петних жила, али их породица на обали уопште није чула од хуке мора – присјећа он.

У том тренутку, секунде су одлучивале. Иван је морао у дјелићу секунде да донесе најтежу одлуку.

Регион

Пожар на подручју Херцег Новог под контролом: Ватрогасци и даље дежурају

- Моја дјевојчица има пет година, тренира пливање, али је још мала. Ја сам одрастао на Морави и воде се не плашим, али сам се уплашио за њу. Ипак, дјечаци су већ били раздвојени, а млађег је сваки нови талас преклапао. Није било времена за размишљање. Како је ћеркица имала мишиће на рукама, одлучио сам да са њом у наручју запливам ка дјечаку. Успио сам да дођем до њега на дубини од око три метра. Дјечак је био ван себе од страха, плакао је и грчевито се ухватио за мене. Једном руком сам држао своју ћерку, другом њега, одржавајући нас све на површини – прича Иван.

Драма се наставила када је Иванова супруга са обале схватила шта се дешава и почела да вришти, што је напокон алармирало и оца дјечака.

- Викнуо сам му да прво спаси старијег сина који је боље пливао. Када га је одвукао до плићака, вратио се и по млађег. Ја сам се са ћеркицом полако пробијао кроз таласе који су нас враћали натраг. Борба са водом је трајала двадесетак минута и тек кад сам осјетио чврсто тло под ногама, могао сам да одахнем. Излетјели смо на обалу потпуно исцрпљени – каже он.

Здравље

И сладолед је на листи: Ове намирнице треба избјегавати током великих врућина

Друга драма

Таман када су помислили да је пакао прошао, услиједио је нови шок.

- Тек што смо сјели да дођемо до даха, поглед ми је одлетио ка мору, био сам на опрезу послије свега. Примјетио сам крупнију жену како у води бори за живот, држећи четворогодишњу дјевојчицу изнад главе. Таласи су је одвукли у дубину, вода јој је била преко груди. Није могла ни да позове у помоћ јер јој је глава стално била под водом док се трудила да спаси дијете – наводи Иван.

Људима на плажи је свијест стала, нико није смио да крочи у подивљало море.

- Видио сам мјештанина са стиропором за пливање. Зграбио сам га, везао за руку и поново запливао у онај исти пакао, неких 30 метара од обале. Жена је већ била на измаку снага, потонула је, а из воде су јој вириле само руке са дјететом. Успио сам да јој дотурим стиропор, али се од панике и исцрпљености нагутала воде и стално га испуштала. Ухватио сам је чврсто и кренуо да је вучем натраг, док је њен супруг, ког је дозвала моја жена вриштећи, успио да доплива и прихвати дјевојчицу. Довукао сам је до плићака дословно у задњи час – објашњава Нишлија.

Срећа у овој незапамћеној драми била је та што је Иван изузетно спреман пливач који годинама учествује на штафетним триатлонима и плива маратонске дионице од 5 до 10 километара.

Регион

Ватра на све стране: Гори у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској

- Редовно тренирам на Чаиру у Нишу, пливам на Сребрном језеру гдје има опасних вирова. Кључно је било то што сам остао хладне главе. Процијенио сам да немам снаге да са двоје дјеце пливам против морске струје, па сам само одржавао главу изнад воде док не стигне помоћ – каже Иван.

Породице које је спасао нудиле су му све што имају у знак захвалности, али Иван каже да му је највећа награда то што су сви животи сачувани.