Извор:
Телеграф
09.03.2026
14:06
Коментари:
0
Израел је гађао нафтне резерве Ирана, а Техеран је упозорио грађане на пријетње од токсичних киша које могу изазвати опекотине и оштетити плућа. Шта се заправо налази у ваздуху изнад Ирана и постоји ли ризик да ветрови и загађене падавине стигну до Европе, објашњавај токсиколог проф. др Радомир Ковачевић, који је о овој теми гостовао у емисији „Уранак“ на телевизији К1.
Стручњак објашњава шта тачно значи појава токсичне кише и које хемијске материје се ослобађају у ваздуху.
"Ми то много боље знамо него што знају Иранци, Израелци и Американци. Да то постоји, то је тачно. То су хемијске материје које се ослобађају увијек чим се отвори неки резервоар, не мора да се запали ништа, али температура у оном хемијском смислу доприноси да се стварају велике количине честица које су субмикронске величине, то су уствари нано величине. У контакту са капима течности у ваздуху оне стварају аеросоле, а то су материје карбогене структуре. Када се једно дрво запали, тај дим је плавичаст ако је природан, а шта је са угљем – увијек је црн дим, а поготову када се пале нафтни деривати. Ми још увијек имамо бензарице у својим кућама. Све то може да се детектује у ваздуху. Најважнији је мониторинг да се види хемијска структура, тих материја је веома битна - казао је проф. др Радомир Ковачевић.
Он детаљније објашњава које гасове и супстанце садржи токсична киша и како утичу на људски организам.
"Та структура у хемијском смислу има много гасова: угљен моноксид, угљен диоксид, неки су токсични, неки су загушујући, али све то улази у респираторни систем".
Проф. др Ковачевић савјетује грађанима како да се заштите и минимализују контакт са загађеним ваздухом.

Свијет
У језивом пожару погинула 41 особа: Градоначелник на списку осумњичених
"Најбоље је затворити прозоре, да не дође до контакта и уласка у стамбене просторе, а то је неминовно и проћи ће. Не постоје херметички затворени станови и тај пут уласка је отворен. Битно је шта је у структури тих материја, као и радијус њиховог дејства", додаје стручњак.
Проф. др Ковачевић објашњава који су симптоми тровања и како то може утицати на смртност.
"Најопаснији је угљен моноксид, то су гасови, карбогене материје угљеничне структуре. Најопаснији су у иритативном смислу, нитрозни гасови, то је азот моноксид, има свега. Ако се виде промјене на кожи, онда замислите шта се дешава у плућима. Респираторна површина плућа је два ара, то је респираторна крвна пјена, када се то удахне, она се одмах рашири преко еритроцита, црвених крвних зрнаца који су основни транспортни чинилац", везује се за молекул гвожђа, а неки имају афинитет и за хиљаду пута већи него што га има кисеоник. Онда долази до гушења, тешких болести и може да доведе и до смрти - објашњава професор.
(Телеграф)

Друштво
6 ч
1
Хроника
6 ч
2
Република Српска
6 ч
1
Регион
7 ч
0Најновије
Најчитаније
20
37
20
35
20
21
20
19
20
16
Тренутно на програму