Извор:
Феникс магазин
06.11.2025
08:06
Коментари:
0
У Њемачкој се посљедњих мјесеци поново интензивно расправља о односу између минималне сатнице (Mindestlohn) и социјалне помоћи познате као Bürgergeld, која је замијенила ранији систем помоћи Хартц IV.
Многи политичари и дио јавности тврде да се рад за минималац више не исплати, јер, како кажу, они који примају Bürgergeld наводно имају готово исти приход као запослени. Међутим, анализа коју је спровео њемачки магазин „Дер Шпигел“ показује да то није тачно – рад се и даље исплати, чак и уз минималну зараду, иако има простора за побољшања.

Здравље
Шетња успорава напредак ове болести
Према тој анализи, постоје јасни разлози због којих је рад за минималну плату финансијски исплативији од примања социјалне помоћи. Прво, минимална сатница је повећана, а планирано је да додатно порасте и након 2026. године. Друго, запослени с ниским примањима могу остварити и додатне накнаде – попут помоћи за станарину (Wohngeld), дјечјег додатка (Kinderzuschlag) или помоћи самохраним родитељима (Unterhaltsvorschuss). Када се те накнаде урачунају, разлика између примања запослених и незапослених постаје знатно већа.
Ипак, главни проблем је у томе што многи људи не знају да имају право на те додатке или их не користе због компликованих бирократских процедура. „Дер Шпигел“ наводи да чак између 33 и 88 одсто грађана који имају право на неку социјалну накнаду – ту помоћ уопште не користи. Разлог је сложен систем, јер свака накнада има свој посебан уред и различите критеријуме, што многе обесхрабрује да уопште поднесу захтјев.

Србија
Родитељи Косте К. и школа ''Владислав Рибникар'' морају платити 780.000 КМ породици убијене дјевојчице
Друштвене организације у Њемачкој упозоравају да се то мора промијенити. Предсједница Социјалног савеза Њемачке (SoVD) Михаела Енгелмајер истакла је за портал „меркур.де“ да је „погрешно тврдити да се рад не исплати“. Према њеним ријечима, у оквиру Bürgergelda постоје правила која омогућавају да особа која ради увијек има више новца од оне која не ради. Ипак, додаје да многи радници, иако запослени, и даље живе на граници сиромаштва и осјећају се зависно од државне помоћи.
Енгелмајер сматра да је то „озбиљно упозорење“ јер показује да су разлике у приходима премале, а да се олакшице у свакодневном животу – попут нижих трошкова или лакшег приступа услугама – премало осјећају. Она је позвала политичаре да престану с „популистичким расправама о зависти“ и да се умјесто тога фокусирају на чињенице. По њеном мишљењу, циљ треба да буде да рад заиста доноси финансијску сигурност и да систем подстиче напредовање и повећање плата с искуством и образовањем.
Сличан став има и Верена Бентеле, предсједница организације ВдК, још једне велике социјалне мреже у Њемачкој. Она поручује да је „увијек било јасно да се рад исплати“ и да су супротне тврдње биле дио кампање дезинформација против Bürgergelda. Према њеним ријечима, циљ таквих расправа био је да се „сиромашни окрену једни против других“ и створи друштвена подјела.

Хроника
Драма у Београду: Дјевојка из БиХ ножем напала полицајца, он је ранио у ногу
Бентеле истиче да је кључно користити додатне накнаде попут помоћи за станарину и дјечјег додатка, јер оне праве стварну разлику између запослених и незапослених. Међутим, више од половине људи који имају право на те додатке – не користи их. Да би се то промијенило, потребно је смањити бирократију и поједноставити систем.
Како додаје, нова основна социјална помоћ (Neue Grundsicherung), којом влада планира да замијени садашњи Bürgergeld, неће значајно промијенити начин израчунавања основних износа помоћи. Најављене су, међутим, строже контроле, па би, на примјер, исплата станарине могла бити обустављена ако приматељи помоћи не сарађују с институцијама.
У закључку – иако многи мисле да се рад за минималну плату „не исплати“, стручне анализе показују супротно. Рад ипак доноси више од социјалне помоћи, али систем додатних накнада није довољно ефикасан и многи грађани не знају како да дођу до њих. Стручњаци упозоравају да би политика требало да ојача разлику између рада и социјалне помоћи – не тако што ће се смањивати помоћ сиромашнима, већ кроз повећање плата, улагање у образовање и смањење бирократије. Само тако ће, како кажу, Њемачка постати друштво у којем се рад заиста исплати и омогућава достојанствен живот.
(Феникс)

Свијет
2 ч
0
Свијет
2 ч
0
Свијет
3 ч
0
Свијет
3 ч
0Најновије
Најчитаније
10
33
10
26
10
24
10
19
10
18
Тренутно на програму