Студија показује да забрана друштвених мрежа за тинејџере у Аустралији не функционише

У студији објављеној у петак, регулатор е-Безбједности је такође навео да је већина дјеце узраста од 10 до 15 година користила друштвене мреже у марту исто толико често колико и пре него што је забрана ступила на снагу 10. децембра прошле године, док је истовремено смањена свијест родитеља о њиховим онлајн навикама.

Пад броја налога није зауставио коришћење платформи

Иако је удио дјеце са налозима опао са 52 на 42 процента, већина је наставила да користи друштвене мреже. У извјештају се наводи да је дошло до „статистички значајног пада“ у броју налога на Јутјубу, Снепчету и ТикТоку.

„Већина млађих од 16 година који су имали налоге пре него што је забрана ступила на снагу могли су да их задрже или отворе нове три месеца касније, а главни разлог за то је неуспех платформи да примене ефикасне мере за проверу старости“, саопштила је компанија eSafety.

Аустралија предњачи у свијету у регулисању друштвених медија за дјецу

Аустралија је прва земља на свету која је увела такву забрану због забринутости око утицаја друштвених мрежа на ментално и физичко здравље дјеце и младих. Спровођење закона пажљиво прати низ земаља које разматрају увођење сличних ограничења.

Свијет

Забрана друштвених мрежа млађим од 15 добила подршку

Прије забране, скоро 86 одсто анкетиране дјеце користило је бар једну платформу са старосним ограничењем. Три мјесеца касније, тај удио је и даље био већи од 81 одсто. Око 58 одсто тинејџера је рекло да користи друштвене мреже свакодневно или чешће, само нешто мање него прије забране, када их је било око 60 одсто.

Забрана није промијенила свакодневне навике дјеце

Истраживање је такође показало готово никакве промјене у бављењу спортом и физичком активношћу, умјетношћу и музиком, дружењу са пријатељима и породицом или учешћу у догађајима у заједници.

Око половине дјеце која су задржала своје налоге рекло је да платформе уопште нису потврђивале њихов узраст, што је био најчешћи разлог зашто су наставили да користе њихове услуге. Остали су рекли да су већ наведени као старији од 16 година на својим налозима или да су системи за верификацију узраста погрешно проценили да су старији.

Истрага против платформи и пооштравање казни

Резултати су углавном потврдили привремене податке које је објавио eSafety крајем марта. Регулатор је потом покренуо истрагу о могућем непоштовању прописа од стране пет платформи: Метиних Фејсбука и Инстаграма, Снепчета, ТикТока и Гугловог Јутјуба. Аустралијска влада је у јуну објавила да ће удвостручити максималне казне за технолошке компаније које се не придржавају забране и додатно ојачати овлашћења регулатора eSafety за прикупљање информација.

„Иако је eSafety примјетио нека побољшања у пракси у индустрији од марта, остаје забринутост у вези са усклађеношћу пет платформи које су тада именоване“, саопштио је регулатор. Meta, Snapchat, TikTok и Google нису одмах одговорили на захтјеве Ројтерса за коментар.

Методологија истраживања

Извјештај, који је саставила међународна савјетодавна група универзитетских истраживача, упоређује податке прикупљене од више од 4.000 дјеце и њихових породица прије почетка забране и три месеца након што је ступила на снагу.

(индекс)