У овом граду сви становници живе у истој згради од 196 станова: На посао и у школу иду лифтом

Некад је једини пут до маленог града Витијера на југозападу Аљаске био бродом или возом када су временски услови дозвољавали. Али, када је жељезнички тунел из Другог свјетског рата реконструисан, становници и посјетиоци су до тог необичног мјеста на сјеверу могли да стигну и аутомобилом.

Наука и технологија

Свештеник замало умро због АИ: Рекао му да не иде код љекара и споменуо Бога

Посјетиоцима клаустрофобична, становницима ослобађајућа вожња тунелом свакако је олакшала живот у Витијеру. Они који желе да путују туда морају добро да испланирају вријеме јер се смјер проласка наизмјенично мијења сваких сат времена, а ко пожели да се врати у град након 22:30, неће имати среће. Људи који спавају у аутомобилима недалеко од тунела јер су пропустили посљедњи пролаз су уобичајен призор, пише Пун куфер.

Када је избила пандемија, становници су се нашли у још већој изолацији јер су у град смјели да уђу само они, њихови најближи и запослени у компанијама које тамо послују. Тај необични град од остатка свијета одвајају и немилосрдне падавине. Годишњи просјек снијега је позамашних 6,7 метара. Али, када напада снијег, станари не морају да напуштају зграду у којој живе. Због свега тога не чуди што многи становници имају и мајице с натписом "заробљеник Витијера".

У бетонској згради из доба хладног рата смјештени су станови, болница, градска управа и школа. Бегицх Тоwерс Инцорпоратед с 14 спратова и 196 станова, у овим крајевима познат једноставно као БТИ, у сњежном крају Витијера чини се попут фатаморгане. Изграђен да преживи гранатирање, БТИ сваке године поднесе шест мјесеци кише, након чега слиједи шест мјесеци снијега и вјетра који дивља брзином од 130 километара на сат.

Савјети

Истраживање: Oва врста тренинга може подмладити тијело и до осам година

Лифтом на посао и у школу

Изнутра БТИ дјелује попут било којег масивног стамбеног комплекса у великом граду. Али ако изађете напоље да се прошетате, нећете наћи пуно мјеста на која можете отићи.

Путовање на посао у вријеме шпица у Витијеру значи заустављање лифтом на сваком спрату. Али чак и када је хладно, запослени могу на посао у сандалама. Прије доласка на радно мјесто родитељи се спусте у подрум како би кроз пролаз налик бункеру одвели дјецу у школу. У комплексу ћете наћи и продавнице, ресторане, пошту, књижару, па чак и цркву.

Прича се да неки људи недјељама, мјесецима, а можда чак и годинама нису крочили изван БТИ-ја.

"Град с једним кровом"

Становници зграде, односно града су попут једне велике, једнако дисфункционалне породице у којој сви знају готово све о свима.

Неки су људи дошли у тај изоловани крај како би почели испочетка и зарадили. Ако нису хтјели да их неко нађе, у БТИ-ју су се лако могли сакрити од остатка свијета.

Свијет

Пас страдао док је спашавао дјечака (2) од вука

"Била сам престрављена кад сам први пут изашла из тунела. Град ми је изгледао као из хорора", рекла је Бренда Толман за ЦНН о Витијеру, који се назива и "град с једним кровом", у којем живи око 200 људи.

Колико год то споља може бити необично, становници Витијера помирили су се с тиме да природа обликује њихов живот. А за срећу у том необичном граду итекако је битно да становници буду добри сами са собом јер им иначе живот може постати врло непријатан. У видеу погледајте како то изгледа.