Аутор:
АТВКоментари:
0
Током рата 1944. године, док су над Европом падале ракете, у болницу Ст Томас у Лондону стигла је беба без имена, без породице и без икаквог трага о свом поријеклу.
Тада нико није могао да претпостави да ће дјечак на чијој је болничкој наруквици писало само да је рођен 21. децембра, деценијама касније постати дио приче која спаја рат, случајност и ДНК технологију.

Култура
Николас Кејџ открио зашто су редитељи престали да му нуде улоге
Тај дјечак, касније назван Џон, провео је прве године живота у Барнардосовом систему, а потом је усвојен и одрастао у јужном Лондону. Требало је готово 80 година да би управо он сазнао било шта о свом поријеклу. Један кућни ДНК тест покренуо је ланац открића који је довео до сусрета двојице мушкараца који су цијели живот живјели не знајући један за другог – и то на удаљености мањој од два километра.
Тако се потрага за идентитетом једног човјека, завршила као сусрет двојице браће који су тек у позним годинама сазнали да су породица.
– Увијек сам знао да сам усвојен, али нисам имао појма одакле да почнем да тражим своју биолошку породицу. Моја мајка ми је говорила: ‘Ја сам те изабрала’, и то ми је било довољно. Никада нисам био опсједнут тиме, знао сам да сам вољен – каже данас Џон Мур, 80-годишњак који је цијели живот провео без јасног одговора о свом поријеклу.

Друштво
Милан Митић за АТВ о кобној ноћи која му је промијенила живот
Ипак, питање поријекла остало је негдје у његовој позадини, додатно подстакнуто чињеницом да је био тамније пути од остатка породице.
Преокрет долази тек много деценија касније, када његов син Данијел одлучује да уради ДНК тест. Налаз показује малтешко поријекло, што покреће ланац догађаја. Џон потом и сам ради МyХеритаге тест, који потврђује да је 50 одсто Малтежанин, али без блиских рођака у бази који би му дали конкретнији траг.
Ипак, све се мијења када с друге стране, млада жена по имену Ела добија ДНК тест на поклон и добија обавјештење о блиском поклапању са малтешке стране породице. Њен отац, Лукас Борг, тада одлучује да и сам уради тест.
Резултати су показали високу ДНК подударност Лукаса и Џона, што је указивало на то да дијеле истог оца.

Србија
Новац од поклоњења Појасу Пресвете Богородице Србима на Косову и Метохији
Убрзо је стигла порука која је променила све: “Изгледа да смо полубраћа, са истим оцем.”
Њихов отац, Џорџ Борг, био је малтешки мигрант који је током Другог свјетског рата радио као поморац трговачке морнарице у Енглеској. Касније се оженио 1950. године и добио сина Лукаса, који је одрастао као јединац, несвјестан постојања полубрата. Преминуо је 1998. године.
Лукас се сјећа тренутка када је почео да схвата колико је прича неочекивана:
– Када ми је Џон послао фотографије, помислио сам: доњи дио његовог лица је исти као код мог оца, и као код мене.

Друштво
Нестао Митар Милинковић, огласила се полиција
Џон каже да је и сам био изненађен:
– Било је потпуно неочекивано. Нисам ни размишљао да бих могао имати брата – рекао је.
Њих двојица су почели да размјењују фотографије и поруке, а како су разговори одмицали, схватили су да дијеле и сличан карактер и интересе.
– Видим много свог оца у Џону, не само физички него и по карактеру. Џон је опуштен и добар човјек. А и наш отац је био такав – каже Лукас.
Занимљиво је и да су обојица годинама, несвјесно, долазили на иста мјеста у Лондону. Њихов отац је радио на пијаци Еаст Стреет у Саутварку, продајући и поправљајући радио апарате, а обојица синова су у исто вријеме пролазила кроз тај дио града.

Свијет
Свијет је упозорен: Сљедећа година ће донијети разорне посљедице
– Врло је могуће да смо се мој отац, брат и ја често мимоилазили на улици – каже Џон.
Након три мјесеца дописивања, услиједио је први сусрет. Џон је допутовао из Тунбриџ Велса у Нотингем да упозна Лукаса.
– Био сам прилично нервозан. Иако смо причали, он је и даље био потпуни странац. Нисам знао да ли да пружим руку или да га загрлим – каже Џон. На крају је одлука пала – загрљај.
Један од најемотивнијих тренутака догодио се када је Лукас Џону поклонио очев прстен – породичну успомену коју је њихов отац добио од свог оца на Малти.

Наука и технологија
Стручњаци упозоравају да овакве фотографије не шаљете путем Воцапа
– Наслиједио сам прстен, али га никад нисам носио. Помислио сам да је боље да Џон има – каже Лукас.
Џон данас тај прстен носи на малом прсту.
– Често га гледам. Чудно је и емотивно помислити да га је наш отац носио. Он га никада није продао, иако је породица била сиромашна. То га чини још посебнијим – истакао је.
Двојица браће сада планирају путовање на очев гроб у Ламбету, а затим и одлазак на Малту – земљу која их је, не знајући, повезивала читавог живота.
– Још увијек је помало чудно. Послије 69 година сам мислио да сам јединац, а сада имам брата. Али је некако лијепо чудно – каже Лукас.

Љубав и секс
Избјегавајте разговарати о овим темама са партнером: Једна реченица може да сруши цијели однос
Џон на крају додаје:
– Без обзира на све, имамо прошлост у којој нисмо били заједно. Али крв нас повезује, отац нас повезује. И сада смо породица – поручио је.
(Блиц)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
5 ч
0
Занимљивости
5 ч
0
Регион
6 ч
0
Здравље
6 ч
0
Свијет
4 ч
0
Свијет
5 ч
0
Свијет
5 ч
0
Свијет
5 ч
0Најновије
17
42
17
23
17
19
17
14
17
10
Тренутно на програму