Злостављала дјечаке у школи: Ево колико је робије добила

Иако је Крокерова радила у основној школи "Riverview", њена предаторска активност одвијала се у сивој зони између професионалног познанства и приватног повјерења.

Користила позицију

Истрага је разоткрила да је оптужена користила своју позицију како би се приближила д‌јечацима узраста од 12 до 16 година, често организујући дружења и преноћишта у својој кући. Управо на једном таквом догађају, према свједочењу дванаестогодишње жртве, Крокерова је прешла границу, игноришући д‌јечаков физички отпор и молбе да престане.

Регион

Црногорска полиција на ногама: У току акција широм земље, ево ко је на мети

Оно што овај случај чини посебно алармантним јесте пост-трауматска манипулација. Мјесецима након иницијалних напада, она је путем апликација за размјену порука спроводила такозвани „грооминг“ – процес емоционалног увезивања жртава кроз наметање осјећаја кривице и тајности, чиме је годинама одгађала њихово признање родитељима.

Правна тежина оптужби и признање кривице

Судија Дејвид Хјуз није имао много простора за благост, упркос чињеници да је Крокерова признала кривицу у децембру 2025. године. Оптужница је била неумољива, обухватајући сексуални напад првог степена, сексуално искориштавање снимањем и намамљивање д‌јетета.

Државни тужилац Ксавијер Солис истакао је да казна од 51,5 година затвора одражава дубину трауме нанесене жртвама.

Сцена

Син Снежане Ђуришић напушта земљу?

„Када одрасла особа повезана са школством искориштава нашу д‌јецу, штета је озбиљна и дуготрајна“, изјавио је Солис, наглашавајући да је повјерење заједнице у образовни систем овим чином суштински уздрмано.

Друштвени епилог и трајне посљедице

Крокерова је у свом завршном обраћању изразила кајање, тврдећи да је "потресена штетом коју је узроковала", али је суд процијенио да њени предаторски обрасци захтијевају трајну изолацију из друштва. Осим затворске казне, она ће бити подвргнута доживотном надзору и регистрацији у регистар сексуалних преступника без могућности брисања.

Овај случај остаје као опомена просвјетним властима о нужности строжег надзора над интеракцијом запослених и ученика ван школских зидова, док заједница у Кеноши покушава да санира ране нанесене најрањивијим члановима друштва.