Како расхладити аутомобил током топлотног таласа: Избјегните ову грешку

Током великих врућина, када је температура ваздуха 36 степени, аутомобил остављен на сунцу загрије се на 45 степени већ за десет минута, након 30 минута достиже 55, а послије сат времена у кабини је више од 60 степени.

Љубав и секс

Португалка се удала за Србина: Мислила да је руски балетан

Истраживања су у паркираним возилима биљежила максималне температуре од 41 до 76 степени Целзијуса, а током ведрих љетњих дана просјечна температура приближавала се 68 степени. Унутрашњост аутомобила може бити и више од 20 степени топлија од спољног ваздуха.

Не загријава се само ваздух. Ужаре се сједишта, волан, инструмент табла, стакла и облоге, па још неко вријеме зраче топлоту и након укључивања клима-уређаја. Јурај Шебаљ, један од најискуснијих хрватских аутомобилиста, имао је прилику да се сусретне с таквим условима – од загребачког асфалта до пустињских етапа Дакарског релија.

"Важно је расхладити аутомобил прије уласка, јер је тај први минут пакао", каже Шебаљ.

Не треба одмах сјести, затворити врата и очекивати да клима ријеши проблем. Најприје је корисно отворити аутомобил и кратко га провјетрити; неки спуштају прозоре и отварају пртљажник. Шебаљ, међутим, на сједишту држи пешкир који му, како каже, ублажава додир с усијаном површином и упија први зној с леђа.

"Свако има свој ритуал. Ја не сједам у аутомобил истог тренутка. Мало га провјетрим тако што укључим климу на најјаче подешавање", објашњава.

Хрватски аутоклуб (ХАК) притом савјетује сличан редосљед: најприје отворити врата и прозоре, затим их затворити и укључити климу. Унутрашњу рециркулацију корисно је укључити на неколико минута како би систем хладио ваздух који се већ налази у кабини, а потом поново укључити довод спољног ваздуха. Отворе вентилације боље је усмјерити нагоре него директно у лице путника.

Проблем је, каже Шебаљ, што се ваздух може релативно брзо расхладити, али унутрашњост аутомобила и даље одаје топлоту.

"Цијели аутомобил је изнутра ужарен на 60 или 70 степени. Све је као радијатор. Некад је потребно десет или двадесет минута да се температура стабилизује и да површине престану толико да зраче", упозорава Шебаљ.

Мјерења потврђују да се сједишта током хлађења хладе спорије од ваздуха. То се посебно осјећа на кратким релацијама: клима тек почне озбиљније да хлади, а вожња је већ завршена. Након почетног расхлађивања температуру треба подесити умјереније, а ваздух усмјерити тако да не дува директно у лице, руке, ноге и зглобове.

"Ако клима дува директно у зглобове, може изазвати упалне процесе, зато препоручујем да се ваздух усмјери ка простору кабине, а не директно ка возачу и путницима", каже Шебаљ.

Друштво

Хуманост надмашила сва очекивања: Freshwave акција даривања крви одјекнула широм БиХ

Када је спољашња температура 38 степени, у аутомобилу паркираном на сунцу она може достићи чак 76 степени.

ХАК упозорава да ни са хлађењем не треба претјеривати. Нагли излазак из изразито расхлађене кабине на спољашњу температуру од 40 степени може изазвати слабост, вртоглавицу, дрхтавицу и убрзан рад срца.

Шебаљ домаће врућине посматра из угла човјека који је возио у далеко екстремнијим условима. У Дубаију и другим дијеловима Блиског истока, каже, виђао је људе који не гасе аутомобил ни када одлазе на састанак, како би клима наставила да ради.

"Тамо је 50 степени. Код нас се температура ипак само мало поиграва", каже Шебаљ.

То није препорука да се возило оставља укључено без надзора, већ илустрација колико екстремне врућине мијењају свакодневне навике. Код нас возачи често очекују да клима за неколико тренутака поништи сате проведене на сунцу, али аутомобилу је једноставно потребно вријеме.

Шебаљ се присјећа пустињских трка на којима је сатима био у заштитном одијелу, с рукавицама и кацигом.

"Све вријеме пијем воду. То је једини начин да се расхладим. Ознојиш се, одело се натопи и управо те тај зној хлади", каже Шебаљ.

Вода није само питање удобности. ХАК упозорава да врућина и недовољна хидратација погоршавају концентрацију, рефлексе и способност процјењивања. Према подацима које наводи, при температури од 35 степени могућност грешке у саобраћају расте за 30 одсто. Умор, вртоглавица, главобоља, грчеви и јака жеђ знак су да треба стати, одморити се и расхладити.

"Ми смо једине животиње у свемиру за које знамо да се зноје. Имамо најбољи систем хлађења водом, најбољи систем хлађења у свемиру", каже Шебаљ, уз поруку да се уз мало стрпљења и довољно воде може безбједно уживати у лету.

Практичан поступак није компликован:

• отворити аутомобил и избацити врели ваздух
• затворити прозоре
• укључити снажно хлађење и краткотрајну рециркулацију
• подесити умјерену температуру и усмјерити ваздух тако да не дува директно у тијело.

Аутомобилу притом треба дати времена да расхлади не само ваздух, већ и све унутрашње површине.

(Јутарњи.хр)