Бакар у служби мозга: Ново истраживање доноси резултате у борби против Алцхајмерове болести

Упркос великим улагањима у истраживања, научници још трагају за терапијом која би могла да заустави или значајно успори њено напредовање. Због тога је велико интересовање изазвала студија аустралијских истраживача са Универзитета Монаш, која указује да би једињење на бази бакра могло да помогне мозгу да се ослободи штетних протеинских наслага повезаних са Алцхајмеровом болешћу и истовремено побољша функције памћења, наводи Сајтех Дејли.

У фокусу истраживања налази се једињење познато под називом Цу(АТСМ), молекул који може да преноси бакар до нервних ћелија и других структура унутар мозга. Ова супстанца није потпуно нова у медицинским истраживањима. Раније је проучавана као потенцијална терапија за друге неуродегенеративне болести, укључујући Паркинсонову болест и амиотрофичну латералну склерозу (АЛС). Управо због тога научници сматрају да би њен пут ка будућим клиничким испитивањима могао бити бржи него код потпуно нових лијекова.

Да би се разумјело зашто је ово откриће значајно, потребно је објаснити један од основних механизама настанка Алцхајмерове болести. Једно од њених главних обиљежја јесте нагомилавање амилоид-бета протеина у мозгу. Ови протеини формирају наслаге и плакове који ометају комуникацију између нервних ћелија, подстичу запаљенске процесе и доприносе њиховом постепеном пропадању. Током година такве промјене доводе до све израженијих проблема са памћењем, учењем и оријентацијом.

Здрав мозак посједује природне системе за уклањање оваквих штетних материја. Међу њима посебно важну улогу има крвно-мождана баријера, сложен заштитни систем који контролише размену супстанци између крви и можданог ткива. Ова баријера не служи само као заштита од токсина и микроорганизама већ учествује и у уклањању метаболичког отпада из мозга.

Наука и технологија

Руски научници открили нову технологију за рано откривање деменције и Алцхајмерове болести

У оквиру крвно-мождане баријере налазе се посебни транспортни протеини познати као П-гликопротеинске пумпе. Њихов задатак је да препознају и уклањају различите потенцијално штетне супстанце, укључујући и амилоид-бета протеин. Међутим, код особа са Алцхајмеровом болешћу активност ових пумпи постепено опада. Када систем за „чишћење“ постане мање ефикасан, токсични протеини почињу да се нагомилавају, стварајући услове за даљи развој болести.

Истраживачи су открили да Цу(АТСМ) може да обнови дио ове изгубљене функције. У експерименталним моделима третман је довео до повећања броја П-гликопротеинских пумпи за више од 24 одсто. Као посљедица тога, мозак је успјешније уклањао амилоид-бета протеине, што је резултовало значајним смањењем њиховог накупљања.

Посебно охрабрујући били су резултати везани за когнитивне функције. Након 56 дана третмана количина токсичних амилоид-бета протеина смањена је за приближно 42 одсто. Истовремено је забиљежено побољшање способности просторног учења и памћења од око 44 одсто. Другим ријечима, експериментални модели нису показивали само мање знакова болести на биолошком нивоу већ и боље резултате у задацима који процењују функцију меморије.

Ови налази подржавају све присутније мишљење међу стручњацима да Алцхајмерова болест није искључиво проблем настанка амилоидних плакова, већ и поремећаја природних система за одржавање здравља мозга. Умјесто да се фокусирају само на уклањање већ постојећих наслага, научници све више покушавају да обнове механизме којима се мозак сам штити и ослобађа штетних материја. Управо због тога ново истраживање привлачи велику пажњу научне заједнице.

Здравље

Научници: Одвратна навика могла би да вас заштити од Алцхајмерове болести

Важну улогу у овој причи има и сам бакар. Иако се често посматра као обичан микроелемент, он је неопходан за нормалан рад нервног система. Учествује у производњи енергије, заштити ћелија од оксидативног стреса и функционисању бројних ензима. Међутим, равнотежа је од пресудног значаја – и мањак и вишак бакра могу негативно утицати на мождане функције. Због тога истраживачи верују да правилна расподела овог елемента унутар мозга може имати значајан терапеутски потенцијал.

Ипак, упркос охрабрујућим резултатима, важно је нагласити да Цу(АТСМ) још није лек за Алцхајмерову болест. Досадашња истраживања спроведена су у експерименталним условима, а историја развоја терапија за ову болест показује да многи кандидати који дају добре резултате у лабораторији не морају нужно бити једнако успешни код људи. Пред научницима су зато додатна испитивања безбједности, ефикасности и дугорочних ефеката пре него што се може говорити о широј примјени ове терапије.

Ипак, студија аустралијских истраживача представља значајан корак напред у разумевању начина на који се мозак бори против неуродегенеративних процеса. Умјесто да се болест посматра само као посљедица стварања штетних протеина, све више пажње усмјерава се на механизме који би могли да омогуће њихово ефикасно уклањање. Уколико будућа истраживања потврде ове резултате код људи, приступ заснован на обнављању природног система „чишћења“ мозга могао би да постане један од најперспективнијих праваца у лијечењу Алцхајмерове болести.

(телеграф)