Гориво из брода деценијама цурило, научници открили шта живи у њему

Откриће отвара могућност развоја нових метода за чишћење историјског загађења које угрожава морске екосистеме, пише Science Alert .

Наслеђе потонуле флоте

Лагуна Чук у Микронезији једно је од највећих свјетских гробља бродова. Некада кључна јапанска поморска база, позната као атол Трук, уништена је у америчком ваздушном нападу 1944. године. Десетине потонулих бродова данас леже на дну лагуне, садржећи процјењених 200.000 тона нафте. Како се челични трупови временом пропадају, гориво стално цури и загађује животну средину, угрожавајући рибарство и осетљива морска станишта.

Истраживање токсичног оптерећења

Тим научника, предвођен микробиологом Авеијем Баинивалуом са Универзитета Јужног Пацифика, одлучио је да истражи шта се тачно налази у гориву које деценијама лежи у олупини.

Фокусирали су се на два јапанска брода: танкер „Шинкоку Мару“, који цури средње тешко лож уље, и „Кијосуми Мару“, бивши путничко-теретни брод који цури теже лож уље. Истраживачи су прикупили узорке горива са обје олупине, као и са мјеста контакта између нафте и морске воде у близини „Шинкоку Мару“.

Изненађујућа микробна заједница

Лабораторијска анализа је потврдила да горива садрже сложену мјешавину нафтних угљоводоника, укључујући једињења позната по својој токсичности. Али биолошка анализа је открила право изненађење. У узорцима је идентификовано више од 1.500 врста бактерија.

Регион

Запалио се брод код Будве: Евакуисано око 20 туриста

Међу њима су чланови родова Ralstonia, Sphingomonas и Corynebacterium, који укључују врсте познате по својој способности да разграђују нафтне угљоводонике и користе их као извор енергије.

„Упркос токсичности ових угљоводоника, и лож уље и граница морске воде и нафте подржавају разноврсну бактеријску заједницу“, пишу истраживачи у свом раду. Они истичу да присуство познатих таксона повезаних са угљоводоницима указује на заједницу која се формирала усљед дуготрајног излагања нафти.

Пут до биолошког чишћења

Способност микроорганизама да разграђују загађиваче је основа технике познате као биоремедијација. Научници су до сада само потврдили присуство ових бактерија и тек треба да истраже да ли оне активно разграђују угљоводонике у олупинама. Међутим, један траг сугерише да се управо то дешава. Састав бактеријске заједнице на граници нафте и воде разликовао се од заједнице која живи искључиво у нафти.

Наука и технологија

Тајне непознатих дубина: Блиски сусрет научника са џиновском медузом

Ово је показатељ да одређени микроби напредују у овим срединама из специфичних разлога, од којих би један могао бити метаболизам угљоводоника. Ако се потврди, ово откриће би могло помоћи у рјешавању проблема историјског загађења. „Резултати потврђују да су горива из олупина из Другог свјетског рата природни резервоари бактерија које разграђују угљоводонике“, закључују аутори студије објављене у часопису „Marine Pollution Bulletin“. „То пружа основу за будућа истраживања примене биоремедијације у региону Пацифика.“