Извор:
Курир
25.02.2026
16:29
Коментари:
0
Истраживачи са ЕТХ Цирих, Институт Фридрих Мишер и Кантоналне болнице у Луцерну направили су важан искорак у развоју вјештачког уха од живих ћелија. У лабораторијским условима успјели су да произведу хрскавицу уха која по стабилности и механичким својствима подсјећа на природно ткиво, а у експериментима на животињама задржала је облик и еластичност шест недјеља након имплантације.
Више од три деценије научници покушавају да направе функционално ухо од ћелија самог пацијента. Још 2016. године тим професорке Марси Зеноби-Вонг са ЕТХ представио је ухо израђено 3Д штампом, али ново истраживање иде корак даље – ка ткиву које не само да изгледа као право, већ има и слична механичка својства.

Свијет
Сијарто: Кијев претвара сукоб у уносан посао
Ово откриће могло би да буде значајно за особе које су изгубиле ухо усљед повреда и опекотина, али и за дјецу рођену са малформацијом спољашњег уха познатом као микротија, која погађа око четворо од 10.000 дјеце. Тренутно је стандардна метода реконструкције узимање хрскавице са ребара пацијента, што је болно и може оставити ожиљке, а реконструисано ухо је често тврђе од природног.
- Не желимо да имплантирамо меко ткиво и надамо се да ће остати стабилно у тијелу. Циљ нам је да ту стабилност постигнемо већ у лабораторији - изјавио је Филип Фиш, главни аутор студије објављене у часопису Адванцед Фунцтионал Материалс.
Научници су ћелије добили из ситних остатака хрскавице уклоњених током операција корекције ушију. Из комада ткива пречника око три милиметра може се изоловати око 100.000 ћелија, али је за једно одштампано ухо потребно неколико стотина милиона. Зато су ћелије умножаване у лабораторији у посебном хранљивом раствору, уз пажљиво контролисане услове који обезбјеђују равномјерно сазријевање ткива.

Сцена
Мајка Милице Тодоровић јавно замолила за помоћ
Посебан изазов био је спријечити да се ћелије понашају као фибробласти, који производе колаген типа 1 и стварају ожиљно ткиво. Циљ је био подстаћи формирање колагена типа 2 и еластина – кључних компоненти природне хрскавице уха.
Умножене ћелије уграђене су у такозвано био-мастило, материјал сличан гелу, а затим су 3Д штампачем формиране структуре уха. Након штампе ткиво је било врло мекано, па је неколико недјеља сазријевало у инкубатору уз стално снабдијевање хранљивим материјама. Послије око девет недјеља лабораторијског развоја, структуре су имплантиране под кожу пацова.
Резултати су показали да су вјештачке уши остале димензионално стабилне и механички сличне природној хрскавици и шест недјеља након имплантације. Ипак, кључни изазов остаје – еластин. Овај протеин даје уху савитљивост, а истраживачи још нису успјели да у потпуности постигну његово дуготрајно и стабилно умрежавање.
Резултати су показали да су вештачке уши остале димензионално стабилне и механички сличне природној хрскавици и шест недеља након имплантације.

Градови и општине
Усвојена одлука: За сву дјецу до 18 година доплатак од 50 до 230 КМ
Само неколико истраживачких тимова у свијету бави се производњом еластичне хрскавице уха, а један експеримент траје и до четири мјесеца. Процес је спор, јер захтијева прецизно разумијевање биолошких механизама формирања стабилне еластинске мреже.
Интересовање јавности већ је велико – аутори наводе да су одмах по објављивању рада добили упите родитеља дјеце са микротијом о могућности клиничких испитивања. Научници процјењују да би у наредних пет година могли да ријеше питање стабилне еластинске мреже, након чега би услиједиле клиничке студије и регулаторне процедуре.
- Наша студија показује колико смо близу рекреирању људског уха, али и шта нам још недостаје, поручују истраживачи.

Регион
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Република Српска
2 ч
4
Хроника
2 ч
4
Наука и технологија
8 ч
0
Наука и технологија
10 ч
0
Наука и технологија
20 ч
0
Наука и технологија
1 д
0Најновије
Најчитаније
17
51
17
47
17
46
17
36
17
31
Тренутно на програму