Пронађен траг највеће мистерије у свемиру

Нова анализа података прикупљаних 15 година помоћу свемирског телескопа Ферми открила је необичан сјај гама-зрака у халоу наше галаксије који се не може приписати ниједном познатом извору.

Хроника

Стравична несрећа у Блажују: Пјешака ударио воз, погинуо на лицу мјеста

Овај мистериозни сјај могао би бити до сада најјачи траг постојања тамне материје, пише "Сајенс Алерт".

Потрага за невидљивом материјом

Тамна материја једна је од најтрајнијих мистерија у свемиру. Њено постојање одражава се као "вишак" гравитације који се не може објаснити укупном количином видљиве материје. Научници процјењују да обична материја, од које су направљене звијезде, планете и ми сами, чини само око 5 одсто све материје у свемиру.

Преосталих око 27% одсто припада тамној материји, а око 68% облику енергије познатом као "тамна енергија". Физичари за сада не знају ни што је тамна материја ни шта је тамна енергија, али сви докази упућују да и једно и друго стварно постоји.

Друштво

Проходни сви путеви на Сарајевско-романијској регији

Један од главних кандидата за тамну материју су хипотетске, слабо интегришуће масивне честице, познате као ВИМП-ови. Према теорији, када се ВИМП-ови и њихове античестице сударе, међусобно се поништавају у процесу анихилације. Тај процес производи низ честица, укључујући фотоне гама-зрака које бисмо телескопима могли детектовати. Управо је потрага за таквим сигналом довела до најновијег открића.

Неочекивани сјај у галактичком халоу

Према астроному Томонорију Тотанију са Универзитета у Токију, новооткривени сјај могао би бити управо зрачење настало анихилацијом тамне материје.

Иако ово није први пут да знанственици траже такав сигнал, јесте први пут да је пронађен с вршном енергијом на специфичном нивоу у галактичком халоу - великом облаку плина и зрачења који окружује Млијечну стазу.

"Открили смо гама-зраке с енергијом фотона од 20 гигаелектронволти (или 20 милијарди електронволти, изузетно велика количина енергије) које се протежу у структури налик халоу према средишту галаксије Млијечна стаза", објашњава Тотани.

Здравље

У бијељинској и фочанској регији највише респираторних инфекција

"Компонента емисије гама-зрака блиско се подудара с обликом очекиваним од халоа тамне материје", додао је.

Досадашње потраге углавном су биле усмјерене на галактичко средиште, гдје се вјерује да је густоћа тамне твари посебно висока. Међутим, то је подручје претрпано другим изворима гама-зрака, попут милисекундних пулсара, што отежава изолирање чистог сигнала. Галактички хало, с друге стране, пуно је "чишће" подручје, иако је очекивани сигнал тамо знатно слабији.

Како би превладао тај проблем, Тотани је искористио огроман сет података: 15 година проматрања прикупљених телескопом Ферми. Након што је из података уклонио све познате изворе гама-зрачења, преостали сигнал открио је велику, сферичну регију слабог зрачења налик халоу. Врхунац тог зрачења био је на 20 гигаелектронволти - управо унутар распона предвиђеног за анихилацију ВИМП-ова.

Је ли ово коначан доказ?

Иако је откриће узбудљиво, научници упозоравају да је далеко од коначног доказа. Ипак, Тотани је оптимистичан.

"Ако је ово тачно, колико ми је познато, то би био први пут да је човјечанство 'видјело' тамну материју", каже Тотани.

"Испоставило се да је тамна материја нова честица која није укључена у тренутни стандардни модел физике честица. Ово означава велик напредак у астрономији и физици", додаје он.

Хроника

Огласила се другарица погинуле Ане Радовић: Жељела је...

Да би се откриће потврдило, биће потребно још много рада. То укључује неовисне анализе података како би се покушали реплицирати резултати, истраживања других астрофизичких процеса који би могли произвести исти сјај те потрагу за сличним халоима у другим галаксијама. Цијели процес могао би потрајати годинама.

Упркос томе, откриће вишка гама-зрака чија енергија и облик одговарају предвиђањима за анихилацију тамне материје представља значајан корак напријед у рјешавању мистерија који је први поставио швајцарски астроном Фриц Збицки прије готово једног вијека. Истраживање је објављено у часопису "Журнал оф Космолоџи енд Астропартикл Физикс".