Први пут успјешно третирана једна од најокрутнијих болести: Пацијенти су наставили ходати упркос очекивању да неће

Ово је насљедна болест која неумољиво убија мождане ћелије те је као таква својеврсна комбинација деменције, Паркинсонове болести и болести моторних неурона. Стручњаци увјеравају да су успјели прогрес ове болести успорити за чак 75 одсто.

Професорица Сара Табризи је указала да то значи да ће се стопа прогресије болести, која би се остварила у једној години, остварити у четири године. Нагласила је да то значи деценије квалитетнијег живота. Нови третман против споменуте болести је генска терапија која се примјењује током 12 до 18 сати осјетљиве операције мозга.

Здравље

Љекари упозоравају: Жгаравица након јела може бити разлог за велику забринутост

Први симптоми Хантингтонове болести углавном се појављују у 30-им или 40-им годинама живота, а фатални бивају 20 година касније. Али, то значи да постоји могућност раног лијечења. И сама Табризи, иначе директор Центра за Хантингтонову болест при Универзитету Колеџ Лондон, импресионирана је третманом против ове болести.

"Ни у најлуђим сновима не бисмо очекивали успоравање клиничке прогресије за 75 одсто", изјавила је.

Савјети

Трик који топи масноћу за пар минута: Без рибања и губљења живаца

Није објављен идентитет 29 пацијената код којих је генска терапија примјењена, али међу њима је пацијент који се пензионисао због погоршаног здравља, а који се вратио на посао након добијене терапије. Осим тога, остали пацијенти су наставили ходати, а очекивало се да ће се моћи кретати само инвалидским колицима.

Ријеч је о скупом лијечењу, али и нади за људе које ова тешка болест погоди у најбољим годинама живота те уништава њих и њихове породице.

Шта је Хантингтонова болест и генска терапија

Хантингтонова болест је посљедица мутације у дијелу ДНК, тј. гена који се зове Хантингтонов ген. Уколико један од родитеља има ову болест, 50 посто је изгледно да ће и њихов потомак имати ту болест. Мутација наведеног гена претвара протеин потребан мозгу у протеин који уништава неуроне.

Занимљивости

Полицајки позлило на крузеру, а онда јој је стигао шокантан рачун за лијечење

Циљ је једном дозом генске терапије смањити ниво овог токсичног протеина. У тој терапији се користи вирус тако модификован да садржи посебну секвенцу ДНК. Тај вирус се уз помоћ МРИ скенирања убризгава дубоко у мозак, што је поступак који траје између 12 и 18 сати. На тај начин долази до можданих ћелија, гд‌је постаје активан. То резултира мањом количином мутираног, Хантингтоновг гена у мозгу.

Професорица Табризи већ ради на томе да ли постоји могућност потпуно спријечити развој ове болести, пише BBC.

(Кликс)