Логопеди упозоравају: Због ових грешака родитеља, дјеца могу касније проговорити

Да би дјеца развила способност правилног говора важно је да родитељи буду свјесни своје улоге у процесу учења и да одговорност за то преузму на себе, а не пребаце на васпитаче у јаслицама или вртићу. О грешкама које родитељи несвјесно чине прича се јако мало, иако управо због њих дјеца могу да проговоре много касније или развију аверзију према вербалној комуникацији.

Регион

Родитељи на ногама: Дјецу више нећемо слати у школу

Грешка #1

Када су мала, дјеца користе говор тијела, гестикулацију и одређене звукове како би родитељима "рекла" шта желе, док су одласли ту да погоде шта се од њих очекује - да ли је дијете гладно, жедно, да ли му се иде у тоалет и слично.

Иако оваква игра погађања јесте на неки начин дјелотворна, јер дијете добије оно што му треба у том тренутку, она има и другу, негативну страну: када се родитељи навикну на овакву комуникацију дијете нема потребу да развија вокабулар.

"Као посљедица тога малишани просто ни не покушавају да науче нове ријечи и пронађу им мјесто у реченици, јер знају да ће их родитељи у сваком случају разумјети", наводи руски логопед-дефектолог Јелена Мељњикова.

Свијет

Хорор: Дјечака (3) растргли пси луталице, отишао од куће без знања родитеља

Грешка #2

Друга распрострањена грешка родитеља јесте навика да одговарају умјесто своје дјеце: када малишана неко упита како се зове или колико има година, родитељ брже боље одговара, не дајући дјетету прилику да изусти ни ријеч.

Оваква пракса одражава се не само на развој говора код дјетета, већ и на његову мотивацију да шири свој рјечник, што касније, током вртићког и предшколског узраста може довести и до проблема у комуникацији са вршњацима.

"У каснијим фазама одрастања дијете ће, по навици, очекивати да неко на питања одговори умјесто њега, што ће се одразити и на његову адаптацију у друштву", примјетила је логопед-дефектолог у интевјуу за руски портал Газета.

Свијет

Родитељи упозорени због ових Лабубу луткица: Садрже опасне хемикалије

Грешка #3

Често родитељи врше и притисак на своју дјецу да што прије проговоре и стекну самопоуздање у комуникацији. Ово је велика грешка, сматра руски стручњак, јер дијете врло лако може да доживи комуникацију као неку врсту обавезе.

Под притиском, малишани доживљавају велики стрес и губе мотивацију да уче нове ријечи и вербално комуницирају. Много боље би било да родитељи уче дјецу да причају у неким спонтаним ситуацијама, а не по принципу понављања ријечи.

"Причајте са дјецом о томе шта су видјели, називајте предмете стварним именима, читајте им књиге и дајте времена да процесуирају информације", сугерише Мељњикова, наглашавајући да је овакав приступ далеко ефикаснији, преноси РТ Балкан.