Извор:
ТВ Прва
27.02.2026
19:05
Коментари:
0
Када изгубимо вољену особу, једно од питања које нас одмах мучи јесте шта урадити са њеним стварима. У Србији, одлуке о томе често зависе од традиције, личних осјећања или вјеровања. Док неки одмах уклоне одјећу покојника, други чекају неко вријеме, сматрајући да није добро журити, а одређени предмети се чувају као успомена.
Ова тема доноси са собом и емотивне дилеме, али и питање сујеверја. Које су праве праксе у нашој култури, открио је једном приликом етнолог и антрополог Александар Репеџић.

Свијет
Фицо: Кијев није заинтересован за наставак протока нафте
"Све зависи од краја до краја. У српској култури, сама одјећа има јако магијско дејство. Свакако, морамо да знамо да се сама одјећа у различитим културама дарује покојнику. Тако, на примјер, у влашкој, на 40 дана дарује се покојникова одјећа, а онај ко прима одјећу, представља покојника на помани, односно даћи. Тога нема, на примјер, у српској култури.
А на даћи од пола године и на годину дана, дарује се нова одјећа и купује се специјално за ту прилику. Такође, одјећа у народној религији, и код Срба и код Влаха, има магијски аспект и није добро сахранити туђу одјећу с покојником јер се вјерује да ће та особа, чија је одјећа, бити завезана или ће бити болешљив", рекао је Репеџић у емисији "150 минута" на Првој.
"Или да се поклони или је носите, зависи ко шта воли... Морамо да схватимо како је некада било. Данас се гардероба купује на килограме и ми смо дио потрошачке западне културе, а раније то није био случај. Раније сте имали два комада одјеће, једну за вашар, а другу радну и одјећа је морала да се користи", објаснио је етнолог.

Регион
Претрес имовине Аце Ђукановића и у Никшићу
На питање да ли одјећа може да донесе карму, одговорио је одрично.
"Не може вам одјећа ништа, то је аутосугестивно, то је од човјека до човјека. Никоме не може одјећа да науди".
"Знате како, у антропологији и српској култури нема тога шта се ради са ципелама. Из хигијенских разлога не би требало носити, свако има различито газиште. Тога једноставно нема у српској култури. Ципеле као ципеле у погребним обичајима имају велику улогу посебно код Влаха јер се погребним покровом оне не покривају да би покојник могао да хода на оном свијету", додаје Репеџић.
"То је произвољно, а ја бих то поклонио неком из своје ближе околине, некоме ко је био близак с покојником, цијенио га, поштовао или најближој родбини. Случај у нашој култури јесте да се одећа чува годинама и да се ником не даје јер и на тај начин и даље вјерујемо да је он ту и да је душа везана за неки предмет, а то су анимистичка вјеровања која су хришћанизована, као кад неко не дира нечију собу у којој је неко проводио највише времена. Тога има и у западној култури, то видите у филмовима, није то нешто што је везано само за нас... Људи се другачије боре са тугом", рекао је етнолог.

Република Српска
Свечани пријем у Београду поводом 34 године од првог Устава Српске
"Познато ми је да људи желе да промијене кревет ако је неко дуго боловао. Кревет може да остане као дио намјештаја, али опет кажем, то је индивидуално. Накит углавном остаје, нико га се не одриче", закључио је Репеџић.

Свијет
2 ч
0
Остали спортови
2 ч
0
Занимљивости
2 ч
0
Свијет
2 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму