Сања Маринковић проговорила о болној теми: ''Родитељи су се разбољели у исто вријеме''

Наиме, Сања је подијелила успомене, осјећања и тренутке који су заувијек промијенили њен поглед на живот, породицу и сопствену рањивост.

Србија

Љубишу ударио гром, људи мислили да је добио батине у швалерацији

Она је открила детаље борбе својих родитеља.

– Мама и тата су се у исто вријеме разбољели, само су другачије ту болест носили. Мама чак и прије тате. Канцер је био на плућима и једном и другом. Другачије су ту болест носили. Тек кад ти та болест захвати све органе, почне живот да ти буде немогућ, видиш да не можеш да се излијечиш, па кренеш да се тестираш… Мами смо пронашли тако што је уганула ногу на Кеју, па је почела да је боли кичма. Нешто слично као код Саше Поповића. Они су прошли исте љекаре, исте болнице, чак и ову у Француској, с тим што је Саша отишао у Француску, а моја мама није могла, јер у тренутку кад смо све организовали њој су се плућа напунила водом и ми смо тај авион отказали – с кнедлом у грлу испричала је Сања.

На питање ко јој је помогао да научи да прича о томе а да је емоције не покосе, на шта је Сања одговорила:

– Нико ме није научио али сам ваљда научила како да гутам кнедлу. Сви су ме питали шта сам пила од лекова. Никад у животу откад сам се родила нисам попила нити једну таблету за смирење. Никада. Ни пола нечега. Не знам одакле та јачина. Вероватно сам тако васпитавана, такав ми је карактер, таква ми је била бака и друга бака и тетка. Све смо тако некако јаке. Јачином свог карактера сам себи објаснила да је то живот. Нема предаје, боримо се. Све што је било у нашој моћи ми смо урадили. Сав новац који је био могућ ми смо дали – истакла је она.

Свијет

Упаљен аларм због поплава: Затворена чак и гробља

Маринковићка је истакла да су јој пријатељи много помагали у најтежим тренуцима, и да је са њима успјела да смањи бол кроз коју је пролазила.

– Имам добре пријатеље који живе у Дубаиу и сјећам се да су допутовали из Дубаиа кад се мама разболела и рекли ми: „Спреми се, идемо на вино“. Рекла сам да не могу стварно због маме, а они су били у фазону „док ти је мама на терапији ти си планирала да будеш код куће, да жалиш себе, маму, друге околину… Да се спремиш за пет минута долазимо по тебе“. И ја навучем фармерке, мајицу. Хвала им на томе! Они знају ко су. Исто тако и два пријатеља су ми помогла, био је концерт Адел у Минхену, тад још нисмо знали колико је мама лоше, ја кажем ма не долази у обзир, каква Адел. Али, сјећам се да су другови дошли и рекли „Ми смо карте купили, узели смо ти и авионске карте. Полијећеш сутра у десет, враћаш се прекосутра у један“ – присјетила се Сања у емисији „Из профила“.

“Након сахране неко ми је позвонио на врата…”

Како каже, у тим тренуцима схватила је ко је заиста ту за њу у животу.

Хроника

Бесрамни лопов украо суво месо домаћину

– Највеће чишћење у животу сам направила тад, када су ми родитељи били болесни. Добила сам много порука за саучешће и свима сам одговорила коме сам жељела. И то је то. Одговорила сам онима за које сам сматрала да су срцем и душом уз мене, а не да су ту рандом. Ту се стварно види ко гдје припада. Исто тако кад сам сахранила маму и кад сам дошла кући, нисам хтјела никога да видим а само ми је неко звонио на врата, само су дошле другарице и рекле: „Па добро јеси ли ти мислила да ћеш остати сама ту вечерас?“. Чак и неки људи са којима сам била мање пријатељ су ме уредно звали и хвала им на томе… – истакла је она.