Да ли су богати људи заиста паметнији од осталих?

Од "Бијелог лотоса" до "Насљедника", телевизијске серије о ултрабогатима веома су гледане. Ликови у тим серијама најчешће се приказују као празни и као људи који не знају праву вриједност ствари.

У стварности, мало ко сумња да интелигенција доприноси економском и професионалном успјеху. Као примјери се често наводе Илон Маск, Џеф Безос и Ворен Бафет. Било би изненађујуће да су трендсетери, иноватори у технологији и финансијама, људи просјечних способности. Ипак, у којој мјери интелигенција заиста доприноси расту прихода?

Хроника

У судару тешко повријеђено двоје Бањалучана

Научници интелигенцију дефинишу као способност успјешног рјешавања широког спектра когнитивних тестова. Постоји, међутим, више теорија које је дијеле на различите типове. Једну од њих предложио је британско-амерички психолог Рејмонд Кетел, који интелигенцију дијели на флуидну и кристализовану.

Флуидна интелигенција обухвата основне мисаоне механизме - брзину обраде информација, капацитет памћења и апстрактно мишљење. Кристализована се односи на вјештине које се развијају у друштвеном окружењу као што су писменост, рачунање и знања из конкретних области.

Ова разлика је важна јер се ова два типа интелигенције развијају различито. Флуидна интелигенција може бити насљедна, не може се значајно унаприједити и прилично брзо опада с годинама. Кристализована, напротив, расте током готово цијелог одраслог доба и почиње да слаби тек око 65. године. При томе су оба типа повезана: на примјер, ако су вам добро развијене способности закључивања (кристализована интелигенција), ефикасније ћете користити флуидну - брже ћете обрађивати информације.

Образовање - још један важан фактор

Урођене способности нису једино што је важно. Значајну улогу има и образовање. Квантитативне анализе показују да постоји корелација између дужине школовања и убрзања мишљења код адолесцената. Међутим, то убрзање настаје захваљујући учењу конкретних вјештина, а не повећању општих интелектуалних способности.

Логично је и да на образовање утиче социо-економски статус породице. У свијету, приватне школе и индивидуални часови омогућавају веома ефикасно, персонализовано учење. Приступ томе може имати огроман утицај на будуће приходе, али дјеца из сиромашнијих породица тешко да ће моћи да га приуште.

Улога среће

Недавно истраживање италијанских научника показује да срећа има значајан утицај на финансијски успјех. У раду се наводи да се статистичка расподела богатства и интелигенције међусобно разликују. Интелигенција се распоређује приближно нормално - већина људи има просечне резултате.

Сцена

Игор Којић 4 мјесеца након развода показао нову дјевојку

Богатство је, међутим, распоређено крајње неравномерно. Тако је, на пример, 82 процената богатства створеног 2017. године на глобалном нивоу припало 1 проценту најбогатијих људи, док је 2025. ситуација другачија - подаци најновијег извјештаја о светској неједнакости показују да најбогатији зарађују више од преосталих 90 одсто становништва, док најсиромашнија половина посједује мање од 10 одсто глобалне зараде.

Интелигенција у односу на расподелу богатства

Самим тим, искључиво менталне способности не могу објаснити огромну неједнакост између богатих и сиромашних. Наука не умањује значај ума или талента - високе интелектуалне способности повећавају шансе да се човјек обогати. Али оне нису гаранција материјалног успијеха.

(рт балкан)