Како је настала српска застава и зашто је редослијед боја баш такав

Иако су то тек рани обриси државних симбола, они су поставили темеље будућој иконографији која ће вијековима представљати српску државност и идентитет.

Међутим, да бисмо дошли до облика у ком данас познајемо нашу заставу морамо да зађемо у далеку историју.

Иако у средњем вијеку, у феудалном друштву нација, па тако ни застава није постојала, већ је била својеврсно обиљежје племства, наша, ипак, далеке коријене има баш у вријеме владавине Немањића. Ипак, облик који нам је познат данас добија у вријеме Милоша Обреновића, враћања државне самосталности и Сретењског устава. Но, кренимо од 11. вијека и династије Немањић.

Градови и општине

Минић најавио помоћ за изградњу вртића у Пелагићеву

У овом периоду Србија је постала краљевина, добила аутокефалну цркву и значајно проширила територије. Управо тада се појављује и симбол који ће постати неизоставан дио српске хералдике - двоглави орао.

"Немањићи су се угледали на византијску културу и из ње су преузели крст са оцилима, као и двоглавог орла", објашњава Борис Марковић из Историјског музеја Србије.

"Двоглави орао је био један од главних симбола византијске династије Палеолога", додао је он за "ББЦ на српском".

Средњи вијек без застава народа

Али, која је била застава Србије у вријеме Немањића? Одговор је - ниједна.

"Заставе и грбови тог времена нису били државни симболи, већ знакови племства и властелина. Дакле, заставу нису имале државе, већ владари и њихове породице", објаснио је Марковић.

Здравље

Проглашен крај епидемије лептоспирозе

У том смислу, Србија као средњовјековна држава није имала заједничку заставу, већ су поједини владари користили личне или породичне барјаке - симболе своје власти и поријекла.

Прва позната застава

Ипак, постоје назнаке о најранијој српској застави за коју се зна. Према историографским записима, прва застава која се може повезати са Србијом потиче из времена краља Стефана Владислава, сина Стефана Првовенчаног и унука Стефана Немање, који је владао у првој половини 13. вијека.

Марковић наводи да се претпоставља да је управо Владислав користио заставу црвено-плаве боје. Та застава, направљена од свилене тканине - а по неким изворима од чохе - сачувана је у Дубровнику и данас се сматра једним од најстаријих материјалних свједочанстава српске симболике.

Боје и симболи средњовјековне Србије

Поред Владислава, и каснији владари користили су различите барјаке. Тако је Стефан Урош Дечански у боју на Велбужду 1330. године носио жуту заставу - мада се у неким изворима помиње и зелена.

Свијет

Орбан: Избори 2026. одредиће судбину мађарске нације

Његов син, цар Душан Силни, према предањима, имао је бијели или жути стег са двоглавим орлом, који је симболисао царску власт и континуитет са Византијом.

"Иако су све те заставе биле симболи обласних господара и племства, оне су временом постале основа изградње националне симболике", рекао је Марковић.

Милош Обреновић и приближавање Русији

Међутим, Европа се у 19. вијеку значајно мијења, па тако и Србија, која је вијековима била под турском влашћу.

Седам дана прије Васкрса, у пролеће 1815. године, кнез Милош Обреновић окупио је своју свиту и народ у малој цркви брвнари посвећеној Светом Ђорђу. Након причешћа, поворка је кренула у густу храстову шуму, до старог сеоског записа, гдје је Милош, стојећи пред народом, изговорио реченицу која је ушла у историју: "Ето мене, ето вама рат са Турцима!"

Тако је почео Други српски устанак, тренутак који ће заувијек обиљежити почетак борбе за обнову српске државности. Народ се тада дигао против велике силе - не само због слободе, већ и због достојанства и права да одлучује о сопственој судбини.

Свијет

Путник ухваћен како у авиону ради нешто монструозно

Иако неписмен, Милош Обреновић је посједовао изузетну дипломатску и политичку мудрост. Његова способност да преговара, да процијени ситуацију и дјелује одлучно, донијела му је поштовање и непријатеља и савезника.

За само двадесет година, уз мало жртава и без великих битака, успио је да поврати шест нахија под српску управу - без испаљеног метка.

Како је за "Рину" објаснио Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја, Милош је у само три мјесеца ратовања и вјештих преговора успио да постави темеље нововјековне српске државе.

"Документима је тада загарантовано да је Србија вазална кнежевина у оквиру Турског царства, али да је по питању унутрашње политике апсолутно самостална. Срби су сами почели да прикупљају порез, да суде свом народу, а у случајевима сукоба са Турцима одлучивале су мјешовите комисије - што је личило на неку рану форму модерне дипломатије", објаснио је он.

Камен темељац државности и први устав

Након успјеха устанка и дипломатских преговора, Србија је почела да се обликује као уређена држава. Само двадесет година касније, 1835. године у Крагујевцу, донијет је први устав Кнежевине Србије - познат као Сретењски устав.

Тим документом по први пут је успостављена подјела власти на законодавну, извршну и судску, чиме је заокружена прича о српској државности.

"Оно што је Карађорђе започео, Милош је довршио. Због тога њих двојицу називамо темељем и кровом српске државности", нагласио је Марушић.

Застава, грб и симболика новорођене државе

Уредбама турског хатишерифа, Србија је стекла и право на сопствену заставу и грб.

Грб из 1830. године красила су четири чувена слова "С" на штиту, изнад којих су се налазили круна, плашт, маслинова гранчица - симбол мира - и гранчица храста, која означава постојаност и чврстину темеља државе.

Занимљиво је да су Турци у почетку захтијевали да се на српској застави нађу и четири полумјесеца, али је Милош преговорима успио да издејствује компромисно, "соломонско рјешење" - шестокраку звијезду.

Касније, желећи да учврсти односе са Русијом, Милош је питао руске изасланике: "Каква је ваша застава?". Када су му одговорили да су њихове боје бијела, плава и црвена, Милош је наводно уз осмијех рекао: "Да се не наљуте браћа Руси - ми ћемо их само окренути".

"Тако су настале боје данашње српске заставе", истакао је Марушић на крају.

Тренутни изглед усвојен је 11. новембра 2010. године, а постоје државна, која "за седмину дужине заставе ка јарболу" има мали грб Србије, и народна, чисто црвено-плаво-бијела тробојка.

"У народу се вјерује да црвена боја на застави Србије представља крв проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бијела представља мајчино млијеко које храни јаку српску дјецу", наводи се на сајту Владе Србије.