Који је најопаснији тренутак у животу сваког човјека? Владика Николај о томе када почињемо да "клизимо"

Управо онда када човјек повјерује да је један пораз заувијек оставио иза себе и да је тло под ногама коначно чврсто, започиње најтиша и најопаснија борба – борба против сопствене самоувјерености.

Регион

Томпсон мора да сруши два илегална објекта у Чавоглавама

Бесједа Владике Николаја Велимировићаза 33. среду по Духовима не говори о очигледним падовима, већ о оним непримјетним, који започињу у мислима, у осјећају да смо „довољно добри“ и „довољно јаки“, а завршавају се тамо гдје се човјек најмање нада – у поновном сусрету са истом слабошћу, само у другачијем облику.

Бесједа о опрезности оних који мисле да су сигурни

„Који мисли да стоји, нека се чува да не падне.“ (И Кор. 10, 12)

Апостол који даје овакав савјет добро је познавао природу људску и сву њену немоћ. Искуство свакодневно потврђује да тек што се човек усправио из блата гријеховног, већ поново посрће и пада.

Занимљивости

Ноћ уочи великог празника: Неудате дјевојке вечерас треба да ставе огледало испод јастука

Тек што се излијечио од порока среброљубља, већ пада у порок славољубља. Тек што је пружио руку да помогне сиромаху, гордост га обара на другу страну. Тек што се привикао молитви, већ отвара уста да осуђује оне који још нису стигли дотле, пише Религија.

Или, тек што је осјетио да га Дух Божји води путем спасења, човјек се намеће као учитељ цијелом свијету – и тиме, непримјетно, отјера Духа од себе.

Пад апостола Петра – опомена свима нама

Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви одрећи и разбјећи, Петар, самоувјерен у своју постојаност, узвикнуо је:

„Ако се и сви саблазне, али ја нећу.“

Али Господ, прозирући његово срце и видећи већ посијано семе гордости, одговара му:

Занимљивости

Владика Николај је говорио да је ово највећи српски гријех који се насљеђује од предака

„Ноћас, док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи.“

Ако се такав пад догодио апостолу, и то у непосредној близини Господа, како онда да се не догоди и нама?

Снага није у нама, већ у милости

Зато, браћо, када се подигнемо и повратимо од неког гријеха, када поново станемо усправно, то не треба приписивати себи, већ сили и милости Божјој.

Треба се чувати, обазирати, молити се Богу да поново не паднемо – ни на једну, ни на другу страну – већ да ходимо право путем Господњим.

Молитва за истрајност

Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом ка Теби.

И када се усправимо, подржи нас да више не падамо.

Теби слава и хвала вавијек. Амин.