Навике које понављамо иако у њих не вјерујемо: Зашто куцамо у дрво, дувамо свјећице на торти?

Навике које данас углавном доживљавамо као безазлено сујеверје имају много дужу историју него што се чини. Неке воде до античких цивилизација, друге до старих европских вјеровања, а појединима се поријекло током вјекова толико замутило да данас постоји неколико могућих објашњења.

Сцена

Пјевач пронађен мртав

Ипак, занимљиво је колико их и даље понављамо – чак и када у њих уопште не вјерујемо.

Зашто куцамо у дрво?

"Куцни у дрво" вјероватно је један од најчешћих обичаја који је преживио до данас. Изговарамо га када поменемо нешто добро и не желимо да "урекнемо" срећу.

Једно од најчешћих објашњења повезује обичај са старим паганским вјеровањима према којима су дрвеће и шуме били повезани са божанствима и духовима. Додиривање дрвета могло је да представља тражење заштите или захвалност.

Постоји, међутим, и друга теорија – да савремени обичај нема тако древно поријекло, већ да је повезан са дјечјим играма у којима је додиривање дрвета представљало сигурно мјесто.

Зато прича о овом обичају није сасвим разјашњена, али је његова данашња порука врло јасна: добро нам је, само да тако и остане.

Зашто дувамо свјећице на рођенданској торти?

Рођенданска торта без свјећица данас готово да дјелује недовршено. Угасимо их у једном даху, претходно замислимо жељу и никоме је не откривамо.

Љубав и секс

Да ли је љубав довољна да веза преживи под истим кровом?

Свјећице и обиљежавање рођендана имају дугу историју, али данашњи обичај не може једноставно да се припише само једном народу.

Стари Грци приносили су Артемиди округле колаче и повезивали их са свјетлошћу Мјесеца, док се много директнији претходник савремене рођенданске торте са свјећицама појављује у Њемачкој, кроз прославе дјечјих рођендана познате као "Киндерфест".

Временом се усталила и идеја да прије гашења треба замислити жељу.

Со је вјековима била драгоцјена намирница, па њено просипање није било безначајно као данас.

Из просуте соли развила су се различита сујеверја, укључујући вјеровање да она доноси несрећу. Као „противотров“ појавио се обичај да се прстохват просуте соли баци преко лијевог рамена.

Према фолклорном тумачењу, зло се налази са лијеве стране човјека, па би со требало да га отјера или заслијепи.

Можда данас мало ко озбиљно очекује ђавола иза рамена, али гест је преживио.

Сцена

Дарко Лазић се присјетио првог пијанства: 'Отровао сам се'

Зашто је потковица симбол среће?

Потковице се и даље могу видјети изнад улазних врата, у кућама, ресторанима и као мотив на накиту.

Једно од познатијих објашњења потиче из европског фолклора и легенде о Светом Дунстану, ковачу који је, према предању, успио да надмудри ђавола и натјера га да обећа да неће улазити у кућу на којој се налази потковица.

Значење се додатно повезивало са гвожђем, којем су у различитим европским традицијама приписивана заштитна својства.

Чак се и данас расправља како потковицу треба окренути. По једном вјеровању крајеви треба да буду подигнути да "задрже" срећу, а по другом спуштени како би се срећа излила на људе који пролазе испод ње.

Кијање је кроз историју добијало много озбиљнија значења него данас.

У различитим културама постојала су вјеровања да је човјек током кијања посебно рањив или да кијање може бити знак болести. Једно од често понављаних објашњења везује обичај благосиљања особе која кине за вријеме епидемија, мада је тешко свести његово поријекло на само један догађај.

Данас је "наздравље" прије свега аутоматска љубазност.

Србија

Лажни доктор преварио старицу: Бацила му новац и злато са терасе

Зашто разбијено огледало наводно доноси седам година несреће?

Огледала су дуго била предмети којима се приписивала посебна симболика. Једно од најпознатијих сујеверја каже да његово разбијање доноси чак седам година несреће.

Објашњење се често везује за старе Римљане и вјеровање да се човјеков живот обнавља у циклусима од седам година. Ако би огледало, које је на симболичан начин представљало човјека, било разбијено, требало је да прође читав циклус да се посљедице пониште.

Наравно, за такво вјеровање нема стварне основе, али број седам остао је саставни дио сујеверја.

Зашто прекрштамо прсте када желимо срећу?

Данас је довољно да неко каже "држим ти палчеве" или прекрсти два прста и сви разумијемо поруку.

Поријекло прекрштених прстију није потпуно сигурно. Једно објашњење везује гест за хришћанску симболику крста, док га друга тумачења повезују са старијим европским обичајима призивања среће.

Без обзира на поријекло, гест је постао толико универзалан да се користи и међу људима који му не приписују никакво религијско или натприродно значење.

Занимљивости

Баба Ванга је вјеровала: Ова два знака имају анђела чувара, а ево шта чека остале

Зашто се плашимо петка 13?

Овде су се спојила два стара страха – од броја 13 и од петка.

Број 12 вјековима је имао значење цјеловитости: 12 мјесеци, 12 знакова Зодијака, 12 апостола. Број који долази одмах послије њега у западној традицији почео је да добија непријатне конотације.

Петак је такође у хришћанској традицији повезан са Христовим распећем. Ипак, идеја да је баш петак 13. посебно несрећан датум много је млађа него што се често представља, а ширу популарност добила је тек у модерном добу.

Заједничко свим овим обичајима можда је баш то што су наџивјели вјеровања из којих су настали. Не морамо да мислимо да ће нам просута со донијети несрећу или да ће куцање у дрво промијенити будућност.

Али када кажемо да нам већ дуго све иде добро?

За сваки случај, многи ће ипак потражити најближи комад дрвета.

(Телеграф.рс)