Константно скроловање може оставити озбиљне посљедице на наш мозак

Свакодневно се смјењују слике, звуци и поруке које непрестано траже нашу пажњу. Иако технологија доноси многе предности, стручњаци упозоравају да све чешће одлажемо оно што је мозгу најпотребније – одмор.

Хроника

Мотоциклиста повријеђен у тешком судару са аутомобилом

Неуролог др Баибинг Ченг истакао је да модеран начин живота непрестано стимулише нервни систем и ремети природни ритам концентрације и опоравка.

"Нашем мозгу треба вријеме без надражаја како би се опоравио и задржао способност дубоког фокуса", рекао је.

Др Ченг, познат и као др Бинг, упозорио је на негативне посљедице претјераног куцања и "скроловања" по мобилном телефону. Објаснио је да стална употреба телефона може довести до пет озбиљних проблема у раду мозга. Први је такозвано допаминско преоптерећење.

"Сваки пут када превучете прстом преко екрана, мозак добија малу дозу допамина – хемикалије која ствара осјећај награде. Временом, мозак почиње да чезне за тим кратким налетима новина умјесто за дуготрајним, фокусираним напором", појаснио је.

Градови и општине

Требиње међу најчистијим градовима по квалитету ваздуха

Нашем мозгу нису стално потребни нови надражаји

Као посљедица тога, јавља се краћи распон пажње и осјећај да је тешко читати књигу или се концентисати на предавање.

"Непрестане новине које мозак прима скроловањем тјерају префронтални кортекс да стално скаче с једне ствари на другу, па стварни живот почиње да дјелује преспоро", наводи др Бинг. Истакао је и да стална спољашња стимулација смањује креативност, јер мозак нема прилику за ментални одмор и дубоко промишљање. Када се тај процес прекине, губи се способност рефлексије и стварања нових идеја.

Осим тога, долази до емоционалне десензибилизације и повећане анксиозности.

"Превише брзих и контрастних емоција – шокантних, смијешних и тужних садржаја у кратком времену – може да отупи нашу осјетљивост и смањи емпатију", упозорио је.

Република Српска

Ковачевић: Српска је за стабилност, али ако Сарајево жели кризу, имаће је

Додао је и да мозак није створен за непрестану новину:

"Зато стално пребацивање између садржаја исцрпљује радну меморију, активира кругове стреса и оставља нас ментално исцрпљенима."

Дакле, закључак је једоставан – нашем мозгу нису стално потребни нови надражаји, већ тренуци тишине у којима се поново повезује са самим собом.