Мозак има свој идеалан термин за спавање: Ако заспите тада, довољно је само 20 минута

Наш организам природно пролази кроз пад будности у раном поподневном периоду, а управо тај биолошки прозор стручњаци сматрају најбољим временом за кратку дремку.

Ако имате могућност да одспавате током дана, није свеједно када ћете лећи нити колико ћете остати у кревету. Прекасна или предуга дремка може да вас остави још уморнијим и отежа успављивање увече, док кратак сан између 13 и 15 часова може да поправи будност, концентрацију, расположење и способност памћења.

И за то вам, у многим случајевима, није потребан ни цијели сат.

Зашто нам се баш послије ручка спава?

Поподневна поспаност често се аутоматски приписује храни, нарочито ако је ручак био обилан, али оброк није једино објашњење. На ниво будности током дана утиче наш циркадијални ритам, унутрашњи биолошки сат који регулише смењивање периода веће и мање будности.

Код многих људи један природни пад будности јавља се почетком поподнева, најчешће између 13 и 15 часова. Истовремено, што смо дуже будни, повећава се и такозвани притисак за сном.

Због тога се може догодити да сте добро спавали претходне ноћи, нисте појели огроман ручак, а ипак око 14 часова почнете да зијевате и теже одржавате пажњу.

Умјесто још једне кафе, кратка и правилно темпирана дремка може да искористи управо тај природни пад енергије.

Најбоље време за дријемање је између 13 и 15 часова

Стручњаци за сан углавном препоручују рано поподне зато што је тада најмања вјероватноћа да ће кратко спавање пореметити ноћни сан.

Ако дремате сувише рано, можда још нећете бити довољно поспани да брзо заспите. Ако одете у кревет касно поподне, смањићете потребу организма за сном баш у тренутку када она треба постепено да расте пред одлазак на спавање.

Зато се период од 13 до 15 часова често сматра својеврсним "слатким мјестом" за дневни одмор.

Савјети

Зашто љети не би требало да спавате голи?

Наравно, тачан термин није исти за свакога. Особа која устаје у пет ујутру вероватно ће природни пад енергије осјетити раније од некога ко започиње дан у девет. Ипак, за већину људи који имају уобичајен дневни распоред, рано поподне остаје најповољнији период.

Колико треба спавати? Мање него што вјероватно мислите

Ако је циљ да устанете бистрије главе и наставите дан, 10 до 30 минута углавном је сасвим довољно.

Такозвана "power nap" дремка омогућава да се одморите без уласка предубоко у сан. Управо је то важно јер буђење из дубљих фаза може да изазове инерцију сна, онај непријатан осјећај када након дремке неколико минута, а понекад и дуже, не знате гдје сте, тешко размишљате и најрадије бисте поново легли.

Дремка од око 20 минута зато је практичан избор за многе људе. Довољно је дуга да пружи предах, али довољно кратка да смањи могућност буђења из дубоког сна.

Здравље

Тајна бољег сна из природе: Сок од вишње продужава сан за више од сат времена

Ако знате да лако "продужите још пет минута", аларм је вјероватно боља идеја него ослањање на спонтано буђење.

Шта се догађа са мозгом током кратке дремке?

Сан није период у којем се мозак једноставно искључи. Док спавамо одвијају се процеси важни за учење, обраду информација и формирање сјећања.

Због тога кратко спавање може бити корисно када током дана треба да усвојимо много нових информација или дуго одржавамо концентрацију.

Истраживања о дневном спавању повезују правилно темпиране дремке са побољшањем будности, времена реакције и одређених аспеката памћења. Након кратког одмора неким људима је лакше да поново усмјере пажњу на задатак него када покушавају да неколико сати раде кроз поспаност.

То ипак не значи да је 20 минута сна чудесни трик који ће надокнадити ноћ проведену уз телефон или неколико дана хроничног неиспаваности.

Дремка је додатак добром ноћном сну, а не његова замена.

Када дријемање може да направи више штете него користи?

Ако легнете око 17 или 18 часова и одспавате сат или два, организам може да добије сасвим другачију поруку од оне коју сте жељели.

Дугим каснопоподневним спавањем смањује се притисак за сном који се током дана постепено градио. Резултат може бити врло познат сценарио: пробудите се увече, неколико сати сте потпуно разбуђени, а када коначно одете у кревет, сан неће на очи.

Сљедећег јутра устајете неиспавани, поподне поново морате да легнете и тако се лако ствара зачарани круг.

Посебан опрез потребан је људима који већ имају проблема са успављивањем или одржавањем сна. Код њих чак и дневна дремка може додатно компликовати ноћни одмор, па је важније рјешавати узрок лошег ноћног сна него покушавати да га свакодневно надокнаде поподне.

А шта ако вам се сваког дана неконтролисано спава?

Повремена жеља да послије ручка склопимо очи није необична. Међутим, постоји разлика између пријатне поподневне поспаности и ситуације у којој свакодневно једва остајете будни упркос томе што ноћу проводите довољно времена у кревету.

Изражена дневна поспаност може имати много узрока, од недовољног или неквалитетног сна до одређених поремећаја спавања, лијекова и здравствених стања. Ако често заспите ненамерно, будите се неодморни или вам поспаност ремети посао, вожњу и свакодневне активности, то није нешто што треба рјешавати само поподневном дремком, већ разлог да разговарате са љекаром.

Здравље

Зашто се и након проспаване ноћи будимо уморни?

Правило за дријемку послије које се нећете пробудити још уморнији.

За већину здравих одраслих особа које добро спавају ноћу формула је прилично једноставна: рано поподне, кратко и уз аларм.

Затамните просторију колико можете, склоните телефон, подесите аларм на 20 до 30 минута и немојте се оптерећивати ако не заспите истог тренутка. Чак и кратко мирно одмарање може пријати након неколико сати интензивног рада.

А ако вам се очи редовно склапају око 14 часова, можда тијело не покушава да вам поквари радни дан. Само вам показује да будност током дана није равна линија и да мозак има периоде када му кратак предах посебно прија.

(Она.рс)