Нова студија објашњава зашто је теже смршати зими

Истраживачи са Универзитета Калифорније у Сан Франциску открили су да протеин назван PER2, који помаже у регулисању метаболизма масти и циркадијалних ритмова, реагује на врсте масти на начине који утичу на понашање.

У студији, мишеви су храњени исхраном богатом засићеним или хидрогенизованим мастима. Различити липиди су ометали способност животиња да препознају скраћивање дневних сати и умјесто тога их подстицали да се преједају као да су у периоду обилне хране.

Преведено на људско понашање, ово сугерише да дио наше склоности ка добијању на тежини зими можда није само сезонско уживање или једење за утјеху, већ еволутивно програмиран биолошки механизам.

Здравље

Како је инјекција за мршављење “сахранила” један град

Ево зашто.

Мање дневне свјетлости

Када има мање сунчеве свјетлости, наш мозак производи мање серотонина, хемикалије која нам помаже да се осјећамо мирно и срећно. Да бисмо повећали ниво серотонина, почињемо да жудимо за угљеним хидратима јер конзумирање угљених хидрата помаже другој хемикалији, триптофану, да уђе у мозак, гдје се претвара у серотонин.

Михал Мор, стручњак за метаболичко здравље, објашњава за Телеграф: ''Хладно вријеме, краћи дани и промјене у хемији мозга заједно чине храну богату угљеним хидратима посебно привлачном зими. Смањена сунчева свјетлост може суптилно промијенити начин и шта једемо. Као резултат тога, људи имају тенденцију да жуде за храном која има више калорија или угљених хидрата. Зато 'удобни угљени хидрати' заиста могу пружити удобност током мрачнијих мјесеци.“

Хладније температуре

Људско тијело троши много енергије одржавајући се топлим када температура падне. Ова терморегулација се углавном постиже сагоријевањем глукозе или залиха масти. Када се овај процес активира, тијело покушава да сачува и обнови своје залихе горива.

Професор Ендру Хигинсон, еволуциони биолог и виши предавач у Центру за истраживање понашања животиња на Универзитету у Ексетеру, каже: ''Ако проводите пуно времена на хладноћи, што се дешава пред крај јесени, покрећете ову реакцију, која вас тјера да се више фокусирате на јело. У данашњем окружењу са храном, лако је јести више него што вам је потребно, што поништава ефекат сагоријевања масти изазван хладноћом.“

Свијет

Инфлуенсерка ухапшена због продаје опасних таблета за мршављење

Масти једнако преживљавању

Један од кључних разлога зашто нам је тешко да се не угојимо зими, а подједнако тешко да смршамо, јесте велика еволутивна предност ношења додатних залиха масти у хладним климатским условима.

Хигинсон наставља: ​​''Масти су у суштини осигурање од неуспјеха у проналажењу довољно хране. Нагомилавање масти у јесен када је доступно пуно воћа и орашастих плодова је дубоко развијена стратегија преживљавања зими.“

Резултат је да нас лако преплаве стимуланси у храни као што су шећер и масти.

Ниво активности опада

Професор Стјуарт Флинт, ванредни професор психологије гојазности на Универзитету у Лидсу, објашњава: ''Људи имају тенденцију да праве мање корака и буду мање физички активни. Нивои физичке активности се мијењају, а то утиче на наше расположење, што затим може утицати на наше прехрамбене навике.“ Другим ријечима, посежемо за чоколадом да бисмо ублажили бијес.

Промјена образаца спавања

Смањени нивои дневне свјетлости утичу на нивое мелатонина, неуротрансмитера који припрема тијело за сан. Мање дневне свјетлости доводи до повећаног мелатонина и потенцијала за поремећене обрасце спавања. Лош или недовољан сан утиче на хормоне тијела, метаболизам, регулацију апетита и енергетски баланс, што све може подстаћи гојење.

Свијет

Руски Тикток пун таблета за мршављење, али по коју цијену? Тинејџери завршавају у болницама!

Недостатак витамина Д

Смањена сунчева свјетлост доводи до нижег нивоа витамина Д, што је лоша вијест за ризик од гојазности. Витамин Д утиче на осјетљивост на инсулин и метаболизам глукозе.

Недостатак може подстаћи инсулинску резистенцију, што доводи до вишег шећера у крви и повећаног складиштења масти. Такође утиче на лептин и грелин, хормоне који контролишу апетит и осјећај ситости.

Низак ниво витамина Д може ослабити сигнал ''сит сам“, повећавајући глад. Недостатак такође може повисити кортизол, хормон стреса повезан са висцералном масноћом. Поред тога, витамин Д помаже у регулисању гена укључених у метаболизам липида и оксидацију масти.

Као додатна компликација, витамин Д је растворљив у мастима, што значи да се складишти у тјелесној масти. Када људи имају већи проценат тјелесне масти, он се заробљава у масном ткиву и мање је доступан у крвотоку, преноси Кликс.