Преживјели корону, али нису сигурни: Шокантни подаци о ризику од смрти

Резултате су објавили у часопису "International Journal of Infectious Diseases".

Свијет

Србин силовао и сјекиром тукао бившу дјевојку, на суду се бранио на необичан начин

На темељу електроничких здравствених картона једне од највећих здравствених организација у Израелу, Клалит Хелт Сервисес, истраживачи су пратили 16.445 парова у доби од 40 година навише.

У једној су групи били пацијенти хоспитализовани због Ковида између марта 2020. и децембра 2021. и преживјели су најмање 30 дана након отпуста, а у другој особе које се нису заразиле корона вирусом.

За потребе истраживања научници су сваког зараженог пацијента, поређењу ради "упарили" према доби, полу и коморбидитетима с особом која се није заразила овом вирусном болешћу.

Колики је ризик од смрти?

Показало се да је ризик од смртног исхода унутар двије године након отпуштања из болнице био за 69 одсто већи међу преживјелим пацијентима у односу на њихове вршњаке који нису били заражени корона вирусом.

Смртност од свих узрока износила је 4,91 случајева на 1000 особа међу преживјелима од Ковида, у поређењу с 2,63 у контролној групи.

Регион

У дијеловима почела зима каква није виђена пола вијека: Шта нас чека

У групи хоспитализованих у доби од 40 до 64 године уочен је више него двоструко већи ризик од смртног исхода у односу на незаражене учеснике истраживања исте животне доби, а код млађих одраслих особа утицај је био релативан.

Ризик од смртног исхода додатно су повећала вишеструка хронична здравствена стања, попут рака, затајења срца и болести бубрега.

Чини се да вакцинација пружа знатну заштиту за одрасле особе у средњој животној доби, посебно ако отприје болују од одређених болести.

Двије или више примљених доза вакцина против Ковида израелски су научници повезали с мањим ризиком од смртности за 48 одсто у групи људи у доби од 40 до 64 године.

Повезаност је била слабија и није била статистички знатна међу одраслима у доби од 65 и више година.

Налази указују на потребу за превентивним стратегијама и циљаним праћењем претходно хоспитализованих пацијената, напомињу аутори те додају да се притом посебна пажња треба посветити кардиоваскуларним, бубрежним и онколошким компликацијама које се могу појавити или погоршати након тешког облика заразе Ковидом 19.