Стручњаци откривају: Масна јетра је пут ка дијабетесу

Дијабетес ријетко почиње повишеним шећером, почиње много раније, умором послије јела, надимањем, сталном жудњом за слатким, вишком килограма или можданом маглом у глави. Тада заправо почињу инсулинска резистенција и масна јетра, тихо, без симптома и без лоших налаза, наводи на свом Инстаграм налогу нутрициониста Александра Лишанин.

Кошарка

Пешић: Највећи дебакл српске кошарке није на терену

- Све заправо почиње врло рано, можда чак и у дјетињству. Навике које тада стварамо обликују наш метаболизам заувијек. То су слаткиши послије сваког оброка, газирани сокови, индустријски напици, грицкалице између оброка, прескакање доручка, оброци пред екраном, индустријски прехрамбени производи препуни адитива, трансмасти и шећера - наводи нутрициониста.

Тијело годинама покушава да се избори са погрешним навикама, додаје.

- Симптоми су често тихи и неприметни. Умор након јела, осећај магле у глави, стална глад, жеља за слатким, гојење у предјелу стомака, мањак енергије и мотивације. И тада постепено почиње зачарани круг метаболичких поремећаја. А онда се једног дана појаве дијагнозе попут масне јетре, инсулинске резистенције, полицистичних јајника, успореног рада штитне жлезде, повишеног крвног притиска, предијабетеса - наглашава Александра.

Лијечење посљедица или узрока?

Свака од ових дијагноза се лијечи засебно. За сваку се добије посебан лијек, а на крају шака лијекова сваког дана, само да бисмо одржали постојеће стање да не буде горе.

- Истина, међутим, да су све ове дијагнозе повезане. Када се јетра преоптерети, тијело више не управља шећером правилно. Када инсулин "отупи", јетра складишти још више масти. Тако настаје зачарани круг који годинама разара тијело изнутра.

Култура

Леонардо Дикаприо припрема филм о Бели Лугошију

Ипак, не мора да буде тако. Овај процес може да се ријеши заустављањем упале, обнављањем функције јетре, стабилизацијом шећера и хормона, али не (произвољним) дијетама, већ промјеном животног стила и дијетотерапијом која дјелује на узрок, а не на симптоме - савјетује нутрициониста.

Превенција за столом

Додаје да зато превенција не почиње симптомима и дијагнозом, већ свакодневним изборима у кухињи, за породичним столом, у школи, на послу.

- Покажимо дјеци личним примјером како да правилно једу, без грицкалица, заслађених напитака и индустријске хране. На тај начин мијењамо будућност не само њиховог, већ и сопственог здравља - поручује Александра Лишанин.

(курир)