Свињски органи биће супериорнији од људских за трансплантацију, вjерује један од највећих стручњака

То је за Гардијан рекао др Роберт Монтгомери, директор Института за трансплантацију НYУ Лангоне и један од водећих хирурга на пољу ксенотрансплантације.

Како је објаснио, прва трансплантација у овом клиничком испитивању већ је обављена, док се друга очекује у јануару.

Према плану, 6 пацијената примиће свињске органе, генетски модификоване на 10 мjеста како би се смањило одбацивање од стране људског тијела. Уколико Америчка агенција за храну и лијекове (ФДА) да одобрење, испитивање ће бити проширено на још 44 трансплантације.

Циљ ксенотрансплантацијеје рјешавање проблема недостатка људских органа. Према подацима британске службе за крв и трансплантацију, само у Великој Британији је више од 12.000 људи умрло или је уклоњено са листе чекања за трансплантацију током посљедњих 10 година прије него што су добили нови орган.

Учесници у новом испитивању су или они који не испуњавају услове за трансплантацију људског бубрега или се налазе на листи чекања за такав орган, али се сматра вјероватнијим да ће умријети или остати без трансплантације у року од пет година него да ће га добити.

''Истина је да никада неће бити довољно људских органа'', рекао је Монтгомери за Гардијан.

Он говори из искуства. Не само да је пионир у хирургији трансплантације и један од најутицајнијих људи 2025. године према магазину Тајм , већ је и насљедио срчано обољење под називом дилатативна кардиомиопатија, од које су му умрли отац и брат. Након што је Монтгомери доживио седам срчаних застоја, од којих је један довео и до једномјесечне коме, пресађено му је срце 2018.

''Мислим да сви заиста знају да имамо страшан проблем у погледу рационализације органа јер постоји толика оскудица у залихама. Али док не уђете у кожу некога ко чека на трансплантацију, не разумијете у потпуности колико је мало вјероватно да ћете добити трансплантат на вријеме'', рекао је он.

Монтгомери је увео нове приступе за повећање понуде људских органа, укључујући ''домино“ упарене трансплантације бубрега. У овој ситуацији, живи донор чији је бубрег некомпатибилан са предвиђеним примаоцем спаја се са другим пацијентом, чији се сопствени некомпатибилни донор затим спаја са трећим пацијентом и тако даље, стварајући ланац донора и прималаца који повећава доступност компатибилних органа.

Свијет

Преминуо од бјеснила послије трансплантације бубрега од зараженог донора

Монтгомери је такође био лидер у коришћењу органа донора са хепатитисом Ц, лијечећи примаоце лијековима како би се елиминисала резултујућа инфекција, а чак је и сам прихватио срце позитивно на хепатитис Ц за сопствену трансплантацију.

Ипак, рекао је да су потребни и други приступи.

''Проводећи каријеру покушавајући да постепено повећам број доступних људских органа, схватио сам да једноставно нисмо постизали толики напредак, бар не на значајан начин. И сваки напредак који смо постигли био је на неки начин поништен стално растућим бројем људи који чекају на трансплантацију'', рекао је он.

Иако идеја о ксенотрансплантацији постоји деценијама, Монтгомери је рекао да су се недавни помаци показали кључним – укључујући могућност стварања генетски модификованих свиња.

''Било је разних шала на рачун ксенотрансплантације, попут оне да је она одмах иза угла, али да је тај угао ужасно дугачак. Али одједном, ми смо ту'', рекао је доктор.

Монтгомери је 2021. обавио прву на свијету трансплантацију органа са генетски модификоване свиње на човјека. Иако је прималац бубрега била ждано мртва особа, Монтгомери је рекао да је то био важан корак који је показао да органи нису одмах одбачени и пружио кључне безбиједносне податке који су отворили врата за употребу код живих људи. Како је додао, могуће је да свињски органи временом постану супериорнији од људских за трансплантацију, уз могућност даљих генетских модификација како би одбацивање било мање вјероватно.

''Они би у једном тренутку могли бити супериорнији јер их можемо стално модификовати да буду бољи, док то не можете урадити са људским органом'', рекао је он.

Република Српска

Добро тече опоравак пацијената којима су у Минску трансплантирани бубрези

Студије истраживача, укључујући и Монтгомерија, показале су да трансплантација свињског тимуса (грудне жлијезде), органа укљученог у развој и селекцију имуних ћелија, заједно са бубрегом такође може побољшати толеранцију, повећавајући могућност да се на крају смањи или чак елиминише потреба за лијековима против одбацивања.

''Још нисмо дотле стигли, али зато и радимо ове студије'', рекао је он.

Иако је ново клиничко испитивање прво које се спроводи на овај начин, свињски органи су раније били пресађивани малом броју људи, од којих је већина већ била тешко болесна.

Некима од тих пацијената су органи накнадно морали бити уклоњени, док су други преминули, мада не нужно због компликација у вези са трансплантацијом. Међутим, Монтгомери је навео да постоје два жива примаоца свињских бубрега који још увијек имају те органе.

Занимљивости

Човјек је живио 171 дан након трансплантације свињске јетре

Рекао је да су бубрези и срца органи који обећавају за ксенотрансплантацију, док су плућа компликованија.

''Јетра је још мистеријам не знамо да ли ће то функционисати'', додао је.

Рекао је да не би имао ништа против да и сам прими свињско срце.

''Сљедећи пут, ако наставим да будем здрав и жив, свакако бих то размотрио. Имам дјецу која имају исту генетску болест као и ја и свакако стално мислим на њих; желим да имају више опција него што су имали мој отац, мој брат или ја'', закључио је Монтгомери.

(Гардијан)