"Мелбурн најтс" - клуб који и данас држи у животу усташке симболе

Ријеч је о фудбалском клубу који су основали хрватски исељеници 1953. године, осам година од затвршетка Другог свјетског рата и распада НДХ.

Одлуком Аустралијског фудбалског савеза из 1992. године, сви клубови су из својих назива морали избацити национална обиљежја, тако да је тадашња Кроатија Мелбурн (Croatia Melbourne FC) промијенила име у Мелбурн најтс.

Прије неколико година аустралијски портал Ејџ спровео је истраживање и открио да је слављење усташког решима укоријењено у кључне институције хрватске заједнице у Аустралији.

Друштво

Огласили се из Супер-Петрола: Објаснили зашто Милан више не ради на пумпи

Слављење фашизма толико је отворено да је једна веб страница са сједиштем у Сиднеју продавала привјеске за кључеве с усташком тематиком, мајице, капе, наљепнице и принтове Анте Павелића, док је друга веб страница са сједиштем у Мелбурну продавала усташке заставе.

Шесторица мушкараца 2023. године снимљени су у фудбалском клубу Мелбурн најтс како салутирају док пјевају пјесму која велича усташе.

Група је подигла хрватску заставу како би прославила годишњицу оснивања НДХ.

Поред њих и СТ Албанс Вуковар, аматерска фудбалска екипа до прије неколико година играла је у дресу с усташким "U" симболом.

Друштво

Милан из Градишке тврди да је добио отказ јер је муштерију упозорио да скине капу са усташким симболима

Хрватски клуб Босна у западном дијелу Сиднеја вијори усташку заставу изнад своје зграде и слави фашистичке годишњице, продајући усташка обиљежја на својим догађањима. Предсједник клуба Адам Главаш, је снимљен како држи портрет ратног Павелића 10. априла 2023. године.

Аустралија је, заједно с Канадом, Шпанијом, Аргентином и Сједињеним Државама, постала послијератно уточиште за људе који су бјежали из комунистичке Југославије с усташким везама, укључујући и ратне злочинце.

Од 1970-их, новинар и писац Марк Аронс истражује како је Аустралија послијератно прихватила фашистичке ратне злочинце из Европе.

Аронс је рекао да је хрватска заједница била неуобичајена међу групама миграната јер је задржала снажан политички идентитет кроз генерације, док су међу осталим члановима европске дијаспоре који су имали историјске везе с фашизмом та стајалишта готово изумрла. Према попису становништва из 2021., у Аустралији је било 164.362 људи који су тврдили да су поријеклом Хрвати.