Данас је Митровдан: Ево који обичаји се везују за овај празник

Народна вјеровања кажу да би уочи Митровдана и Ђурђевдана свако требало да буде код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко цијеле године ноћивати по туђим кућама.То се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

Република Српска

Додик: Орбан и Трамп глобални лидери посвећени миру

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану сљедеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак.

Негде се вјерује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Вјерује се да је послије Митровдана зима може сваког часа да изненади па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за послије великог празника.

Припреме за славу почињу много раније него што то већина људи мисли. Осим куповине свијеће, припреме жита и хране, славље има и своју духовну димензију која је често занемарена. Свештеник Жељко Јовановић подсјећа да је слава прије свега духовни празник, а не прилика за богату трпезу и окупљање ради јела и пића.

Свијет

Пуцао на радника из БиХ јер му је сметала бука са градилишта

- Сваки домаћин већ неколико недјеља прије славе почиње полако да се припрема тако што ће обавијестити свог парохијског свештеника да дође и освети водицу с којом ће послије да се мијеси славски колач. Почиње полако са домаћицом и са својим укућанима да договара шта ће бити на трпези љубави којом ће послужити своје госте, купи свијећу за славу, припреми жито. Водимо рачуна да оне славе које падају у вријеме поста, јер имамо четири велика поста - Божићни пост, Васкршњи пост, Госпојински пост и Петровски пост, увијек се и искључиво славе посно - наглашава свештеник и додаје:

- Јер ако славимо мрсно, онда не славимо славу него правимо себи, како би се то рекло, трбухоугођеније. Оно што је такође битно јесте да тог дана позовемо да нам дођу пријатељи који су богоугодни, који знају шта је слава, да слава буде једно пријатно мјесто гдје ћемо причати о домаћинским стварима, о стварима које ће нам побољшати живот, никако да се то претвори у неки политички скуп или приче које ће нам уносити немир - рекао је пречасни јереј инж. хаџи Жељко Јовановић.

Свештеник наглашава да је право значење славе духовно и породично јединство, а не такмичење у раскоши. Поред припреме трпезе, важно је и да се домаћин и укућани припреме молитвено и духовно.

Најчешће грешке у обиљежавању крсне славе

У пракси, вјерници често праве грешке које су наслиједили из навике, не из незнања. Свештеник Јовановић указује да је поштовање обичаја важно, али уз разумијевање њихове суштине.

Економија

Поскупљује гориво у БиХ

- Наши људи некада праве грешке када су у питању славе јер су тако наслиједили од својих родитеља. Почевши од тога да у вријеме поста мрсно славе славу или да за светог Архангела не спремају жито, а кад их питате због чега кажу: 'Па то је живи светац'. У господу не постоје живи и мртви свеци - сви светитељи божји су живи пред Господом. Тако да за сваку славу и светог Архангела обавезно спремамо жито јер жито симболизује да ће сви упокојени који су ранијих вијекова и година славили славу, као што зрно жита ставимо у земљу и из њега никне нови клас, тако ће и сви наши упокојени васкрснути у дан страшнога суда. Ми треба да слиједимо наше старе у свему оном што су они били на правоме путу и у ономе што су били добри, али у ономе што су они гријешили ми у томе не треба да будемо истрајни и ми то треба да мијењамо што је нормално и логично - објашњава свештеник Јовановић.

Како се понашати на празник који није наша слава

Иако није свако од нас домаћин славе сваког дана, свештеник подсјећа да је сваки празник прилика за молитву, заједништво и добро дјело. Свештеник Јовановић је открио и како треба да се понашамо и које обичаје морамо да испоштујемо на дан светитеља иако нам није крсна слава.

- То што одређени светитељ који се прославља одређеног дана није наша крсна слава не значи да ми не прослављамо тог светитеља и да му се не молимо. Сваки хришћанин на дан неког празника молитвено призива светитеља који се тога дана прославља. Оно што је битно када је црвено слово, недјеља, кад је велики празник – најбитније је да одемо на свету литургију да будемо у заједници са браћом и сестрама, да се причестимо тијелом и крвљу Христовим, да ту заједничку молитву, саборну узнесемо заједно према Господу - наводи Јовановић и наставља:

- Такође је битно да на тај празник покажемо и на дјелу да смо дјеца Божија, да видимо да ли код нас у комшилуку можда постоји неко сиромашан, неко гладан ко тог дана нема шта да поједе па да му ми однесемо неки дио од нашег ручка или ако постоји нека стара бака, немоћна па, рецимо, да дјевојке оду да јој очисте кућу, да јој поспреме стан, да се договоре тог дана празника па сутрадан да то и ураде. Момци, ево сад иде зима, иде хладан период, можда могу некоме немоћном да исијеку дрва и да их припреми за зиму да тај неко не би ником другом плаћао. Човјек који прославља празник, моли на тај дан и себе назива хришћанином треба то и да покаже на дјелу - закључио је Јовановић.