Large banner

Избјегните немир и свађе: Ево шта сутра никако не ваља радити

Извор:

Она

16.01.2026

22:06

Коментари:

0
Црква крст православље вјера
Фото: АТВ БЛ

Српска православна црква сутра, 17. јануара по грегоријанском календару, обиљежава празник Светог Јевстатија Српског, једног од најзначајнијих српских архиепископа из 13. вијека. Ријеч је о светитељу који има дубоко укоријењено мјесто у црквеној историји Србије, али и у духовном памћењу народа, иако се његова слава данас обиљежава тише него што заслужује.

Свети Јевстатије Први рођен је у Будимљанској жупи. Као младић се замонашио у Зети, а затим је као монах обишао Свету земљу. На повратку се задржао у манастиру Хиландар, гдје се истакао подвижничким животом и врлинама, због чега је касније изабран за игумана. Управо тамо стекао је углед човјека изузетне духовне снаге, разборитости и скромности.

Делфини-ватерполисти Србије

"Делфини" потопили Французе и овјерили пут ка полуфиналу ЕП

Иако против своје воље, изабран је најприје за епископа зетског, а потом и за архиепископа српског, шестог по реду. У историји је остао упамћен не само као црквени поглавар, већ и као вјешт дипломата. Предање биљежи да је имао важну улогу у смјени на српском престолу на Сабору у Дежеву 1282. године, када је краљ Драгутин предао власт свом брату Милутину.

Свети Јевстатије Српски је најприје био сахрањен у Жичи, али су његове мошти касније, након чудесних догађаја на гробу, пренијете у Пећку патријаршију, гдје се и данас поштују. Његово име везује се и за цркву Светог Јевстатија у Трепчи на Косову, која се помиње и у народној епици заједно са Ђурђевим ступовима.

Управљајући Хиландаром, Јевстатије је живио строго аскетски, а дарове које је добијао од великаша и владара није задржавао за себе. Све је дијелио сиромашнима, удовицама и сирочади. Због таквог живота стекао је поштовање и монаха и народа, али и владара који су му се обраћали за савјет.

Boa constrictor zmija

Научници открили змију величине аутобуса

Пред смрт, по предању, изговорио је ријечи које се и данас цитирају као примјер смирења и вјере:

- Ти знаш крај свачијег живота, Боже богова и Господе господа, у руке Твоје предајем дух мој.

Шта се на овај дан не ради

У народном вјеровању, на празник Светог Јевстатија Српског требало би избјегавати тешке физичке послове, нарочито радове у пољу. Још важније од тога, сматра се да се на овај дан не смије бити љут, пријек, нервозан нити улазити у свађе и расправе. Вјерује се да се свака изговорена тешка ријеч тог дана враћа ономе ко је изговори.

Овај празник носи поруку смирења, уздржаности и подсјећања да се снага не показује виком, већ стрпљењем и вјером. Управо то је, по предању, била највећа врлина Светог Јевстатија Српског.

Подијели:

Large banner