Није да посла нема: Посао у БиХ је загарантован овим занимањима, не треба диплома

Шта траже послодавци

Када је ријеч о високој стручној спреми, послодавцима највише недостају информатичари, програмери и инжењери електротехнике. Ово су показали недавно објављени подаци Федералног завода за запошљавање, пише „Вечерњи лист БиХ“.

БиХ

Нова правила: Колико новца смијете пренијети преко границе БиХ?

Федерални завод редовно спроводи истраживања о стању на тржишту рада у оквиру којих анкетира послодавце. У истраживању за 2025. и 2026. годину анкетирано је око 1.300 послодаваца, а резултати служе као смјернице при креирању програма запошљавања.

Према ријечима директорке Федералног завода за запошљавање Хелене Лончар, од 1.300 анкетираних послодаваца њих 822 изјавило је да им је потребна радна снага – више од 6.000 радника, што је за око 7,5 одсто више него претходне године.

Највећа потражња је за радницима у прерађивачкој индустрији, трговини, грађевинарству и угоститељству. Око 65 одсто потребних радника чине квалификовани радници, док је око 20 одсто оних са средњом стручном спремом.

Србија

Мајка и кћерка погинуле у стравичној несрећи код Шапца!

Због недостатка кадрова на домаћем тржишту рада, послодавци све чешће запошљавају раднике из иностранства. Током 2025. године Завод је дао сагласност за издавање 2.700 радних дозвола од укупно планираних 4.500, а интерес за исти број дозвола већ је исказан и за 2026. годину.

Најбројнија занимања међу незапосленима

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, како би информисала матуранте о потребама тржишта рада, прикупила је податке завода и служби запошљавања о најтраженијим занимањима у земљи.

Друштво

Има 28 година, троје д‌јеце и кредит: Смислио је начин да заради и прехрани породицу, а купци му долазе чим изнесе робу

Према тим подацима, међу незапосленим особама с факултетским образовањем најбројнија су занимања: економиста, правник, професор разредне наставе, професор енглеског језика, криминалиста, политиколог, новинар, социјални радник и инжењер пољопривреде.

Међу особама са средњом стручном спремом највише је економских и машинских техничара, матураната гимназије, медицинских сестара, пољопривредних, текстилних и хемијских техничара.

Код особа са завршеном занатском школом највише је продаваца, бравара, аутомеханичара, фризера, кувара, конобара и кројача.

Дефицитарна занимања

С друге стране, међу најтраженијим занимањима за особе с факултетском дипломом налазе се правници, економисти, инжењери електротехнике, инжењери система, програмери, ИТ девелопери, фармацеути, доктори стоматологије, доктори медицине – специјалисти те грађевински инжењери.

Када је ријеч о занимањима са средњом стручном спремом, међу најтраженијима су трговци, комерцијалисти, конобари, агенти у позивним центрима, техничари мехатронике и медицинске сестре.

Сцена

Ево колико је Цетински продао улазница за отказани концерт

Подаци показују значајан несразмјер између образовног система и потреба тржишта рада. Док се велики број младих школује за занимања за која већ постоји вишак радне снаге, послодавци истовремено имају потешкоће да пронађу раднике у техничким, занатским и ИТ занимањима.

Због тога стручњаци упозоравају да је потребно снажније повезати образовни систем с потребама привреде, како би се смањио јаз између понуде и потражње на тржишту рада те младима олакшао улазак у свијет рада.