Прогноза за љето 2026: Метеоролог објаснио шта нас чека

Иза нас је период обиљежен падавинама, јаком грмљавином и вјетром, а Сладић објашњава шта је узроковало овако нестабилно вријеме протеклих дана.

"Разлог нестабилним временским приликама у протеклом периоду је било кружење влажног и нестабилног ваздуха у вишим слојевима атмосфере, што би након пријеподневног загријавања подлоге доводило до вертикалног развоја облачности, што је и условљавало појаву локалних пљускова и грмљавине.

Наука и технологија

Очајнички план научника - ''ударају'' на Сунце, посљедице непознате

Дакле, ово су типичне поставке за касно прољеће и рани почетак љета. Дакле, није ништа што нисмо већ виђали и протеклих година и можемо рећи да су то заправо и уобичајене временске прилике, барем када говоримо о континенталном подручју Босне и Херцеговине", наводи Сладић.

Ипак, додаје да ситуација на југу земље одступа од уобичајених оквира.

"Када гледамо југ земље, гд‌је бисмо ми већ полако улазили у сушнију сезону, оно што је евидентно јесте да и на подручју Херцеговине имамо у појединим подручјима вишу количину падавина него је то уобичајено за мјесец јуни. И самим тим већ сада видимо да је овогодишњи јуни дијаметрално супротан у односу на прошлогодишњи у којем готово да није било нити дана са појавом падавина", истиче он.

Економија

Спремите новчанике: Врућина није једина невоља коју доноси Супер Ел Нињо

Стиже врела зрачна маса из Африке, али нема разлога за бригу

Већ данас, па и од јуче, услиједила је промјена времена. Сладић подсјећа да је још 8. јуна најавио како у трећој декади мјесеца долази до изразито јаког продора осјетно топлије, односно вреле ваздушне масе са сјевера афричког континента.

"Међутим, оно што је врло важно истакнути јесте да становници Босне и Херцеговине немају претјераног разлога за забринутост, будући да главнина врућине се задржава над западним дијелом европског континента, а оно што ми добијамо јесте да се ми налазимо на предњој страни тог система и тако да се у нашој земљи углавном задржава умјерено топло, односно врло топло вријеме, тако да те врућине неће бити претјерано изражене. Али оно што хоће бити изражено у почетку, док се мало тло не сасуши, јесте спарина", објашњава Сладић.

За разлику од прошле године када су у трећој декади јуна температуре ишле до 40 степени Целзијуса и биљежени рекорди, овога пута се не очекују изразито високе вриједности.

Свијет

Метеоролози упозоравају: 2027. би могла бити најтоплија у историји

"Оне су заправо више него је то уобичајено када се пореде климатски низови уназад 30-ак година, али све у свему температуре не прелазе изнад 35-36 степени Целзијуса. Дакле, највише вриједности температура ваздуха у наредном периоду које можемо очекивати на подручју Босне и Херцеговине иду до 36 степени Целзијуса у Херцеговини те на сјеверу Босне, док у остатку земље до око 32. Дакле, многи ће се вјероватно сложити овд‌је и подијелити мишљење са мном да су то ипак још колико-толико подношљиве температуре у односу на вриједности какве смо биљежили, рецимо, у јуну 2021. или 2022., као и примјер 2024. и 2025. када смо ишли до 40, па локално и преко 40 степени Целзијуса", каже климатолог.

Додаје да су временске прилике сада пуно повољније за активности на отвореном, али уз опрез.

Друштво

Свијету пријети хаос? На удару је више од 300 милиона људи!

"Приближавамо се солстицију, дакле када је заправо Сунце и најјаче, а то самим тим подразумијева и неку основну заштиту, дакле шешир, воду и све оно како би боравак на отвореном био што пријатнији и наравно што безболнији. А и они који планирају годишње одморе, поготово онима којима је остало још дана годишњега одмора од прошле године, добра вијест је ако планирају одлазак на море да су температуре мора већ сада поприлично угодне и за купање. Углавном на јадранској обали су од 22 до 24 степена Целзијуса са даљњом тенденцијом повећања како будемо ишли у наредну седмицу, а исто тако ако иду ка Албанији, Грчкој, Јонско море већ сада на око 24-25 степени Целзијуса, тако да сасвим пријатне температуре мора, а та врућина колико-толико још релативно подношљива", рекао је Сладић.

Шта су марински топлотни таласи и како утичу на љето?

Сладић је детаљно појаснио и појам маринских топлотних таласа те њихов утицај на западни дио континента и наставак љета у БиХ.

Свијет

Индију погодио топлотни талас, измјерено невјероватних 64 степена!

"Марински топлотни талас се тренутно налази управо над подручјем Медитерана, један се налази над обалама Норвешког мора и трећи се налази над обалама Француске, дакле око Бретање. То су врло важни фактори за развој временских система у наредном периоду, јер постоји одређени вид подударности када имате продоре осјетно вреле зрачне масе са сјевера Африке које јако лијепо коинцидирају са маринским топлотним таласима. Наиме, када имате константно уздизање топлога талас у вишим слојевима атмосфере, на њеној ивици он полако почиње падати и захваљујући самој компресији ваздуха, како тај ваздух полако почиње падати у ниже слојеве атмосфере, он се додатно сабија и самим тим ти веома јаки системи високог ваздушног притиска остају у мјесту. И то је заправо један од узрока зашто ће сада подручје западне Европе имати врло високе температуре ваздуха, готово рекордне за ово доба године. Ако говоримо о вриједностима температура ваздуха, рецимо да ће Француска наредних дана ићи до 43-44 степена Целзијуса, што свакако није уобичајено за то подручје, јер су температуре ваздуха и за 17 степени више него је то уобичајено за овај дио године", прецизира Сладић.

Када је ријеч о остатку љета, марински топлотни таласи диктираће темпо и код нас.

"Оно што је евидентно јесте да ће ово љето имати своје моменте и фактички главнину врућине ја бих очекивао како будемо ишли према седмом и осмом мјесецу. Наравно, то није никакво изненађење, али с обзиром на веома високе површинске температуре мора у Медитерану и нарочито уколико се тај тренд настави, онда можемо очекивати да ће се успоставити мало дужи топлотни талас са којим температуре ваздуха поново иду изнад 40 степени Целзијуса. И то је заправо неки образац који примјећујемо уназад 20-ак година, који постаје све учесталији над подручјем земље", рекао је Сладић.

Фудбал

Звучан трансфер усред Мундијала - Конате у Реал Мадриду

Што се тиче падавина у јуну, јулу и аугусту, укупне количине би требале бити у границама уобичајених.

"Те вриједности су углавном у границама уобичајених, дакле негд‌је између 190 и 240 mm за континентални дио, на планинама до неких 280-290, а у низинским подручјима Херцеговине до око 115. Дакле, говоримо о неким конкретнијим количинама падавина у наредном периоду, заправо не треба их нити спомињати. За сада немамо неке битније падавине и евентуално пролазна наоблачења која би нас качила у наредној седмици не би дуго трајала. Сама ријеч каже пролазна наоблачења, а заправо условљена премјештањем поремећаја источније од земље", каже он и напомиње како се дефинише топлотни талас код нас:

“У наредном периоду нема неких битних изненађења, нема неких екстремно високих температура ваздуха, виших да, и морамо бити опрезни када говоримо о топлотном таласу у БиХ, јер иако нема универзално прихваћене дефиниције, топлотни талас у Босни и Херцеговини, као и у земљама нашег сусједства, узима се у обзир да температура ваздуха пет дана заредом буде пет или више степени изнад уобичајене вриједности за то доба године. Ако то преведемо на рјечник који ће сви разумјети и узмемо да је просјечна јунска температура у Сарајеву 26, 31 степен Целзијуса максимална дневна температура ваздуха треба да буде пет или више дана узастопно како бисмо могли рећи да је на том подручју топлотни талас, или када бисмо упросјечили ту температуру ваздуха на оквиру цијеле земље и онда на то додали још пет степени, пет дана заредом, када бисмо званично могли рећи да је земља ушла у топлотни талас. Ми смо постали мало размажени, па свакако виша температура код нас је топлотни талас и екстремна врућина.”

Аларм за пољопривреднике: Нагли пљускови доносе више штете него користи

Сладић је упутио и озбиљно упозорење домаћим пољопривредницима, наглашавајући да залихе влаге у подземљу постају сиромашне за период након јула, посебно ако топлотни таласи буду израженији, због чега ће наводњавање бити неминовно.

"С друге стране, свака количина падавина у љетном периоду, а поготово задњих година, долази у виду интензивнијих и израженијих оборинских пљускова. Дакле, говоримо о тим веома кратким оборинским епизодама које су неповољне по пољопривреду, јер могу најчешће направити више штете него користи. Није то она стратифицирана, фино распоређена, лагана киша која омогућава земљишту да упије сву ту влагу. Међутим, овд‌је говоримо заправо о падавинама које су заиста врло нагле, које имају веома јак интензитет и које земља не може упити, зато што је земљиште довољно стврднуто и д‌јелује као асфалтна подлога. И самим тим сва количина воде која би се иначе упила да је пала у виду ове равномјерне кише, она отиче у најближи сливник. Тако да и када видите да је дошло до неког интензивнијег пљуска у којем је пало 50 или 100 литара по квадратном метру, ви од те кише немате апсолутно никакве користи, нажалост, зато што ће већина те воде отећи. Тако да у наредном периоду обратити пажњу, наравно, како се културе понашају и у складу са свим потребама наводњавати гд‌је је то потребно, нарочито уколико остатак љета доведе до тога, а како сада ствари стоје, сигнали су прилично постојани за седми мјесец да ће он донијети таласе врућине", упозорава метеоролог, пише Н1.

Како климатске промјене мијењају љета у БиХ?

На питање колико се мијења љето какво познајемо услијед глобалног загријавања, Сладић износи фрапантне податке о броју врелих дана у Сарајеву кроз различите историјске низове.

"Ако гледамо љето као сезону, ми можемо говорити да на подручју Босне и Херцеговине уназад неких 20-ак љета, ако проматрамо управо ова рецентнија љета, ми ћемо примијетити да су температуре ваздуха знатно више у односу на оне какве смо имали уназад, рецимо, 70-ак година. Али шта је врло важно ту истакнути? Високих температура је било и прије, екстремно високих такође. Међутим, уколико ви сваке године, али готово сваке године, имате изразито високе температуре ваздуха које трају и по неколико дана, а често се знају десити периоди уназад пет до десет година да трају и по 10, па и 15 дана, е тада већ говоримо о нечему што је прије, када би се посматрала клима, било нешто што се тумачило као горњи ранг климатологије", рекао је Сладић.