Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светој Петки: Ово су вјеровања

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних и њој се верници моле за здравље, нарочито очију, али и за заштиту породице, а њено име потиче од грчке речи "параскева" што значи петак, па отуда Петка.

Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обиљежава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама, па отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

Вјерници обиљежавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња.

Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

Петка је од најранијег дјетињства била веома побожна.

Послије смрти родитеља, Петка је жељела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, гдје је пет година живјела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

Часопис СПЦ "Светосавско звонце" наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим мјестима освећеним Спаситељевим животом, преноси Танјуг.

Друштво

Обиљежава се светац који се смијао док су га мучили: Шта овај дан значи за вјернике?

По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, гдје се подвизавала до дубоке старости.

Двије године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, гдје ће земљи предати тијело, а душу ће Господ примити, након чега се она вратила у Епиват где је нико није препознао, јер је отишла прије више деценија, а родбине није имала.

Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви и онда се тихо угасила и нестала са лица земље. Светосавско звонце наводи да су је сахранили изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде вјерника.

Поштује се у цијелом православном свијету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, вјерујући у њену исцелитељску моћ.

Два вијека послије смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

У вријеме Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

Тако су мошти Свете Петке пренијете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, гдје је сазидана капела која и данас постоји.

Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

Друштво

Народно вјеровање каже да њихова молитва растјерује таму: Славимо три света мученика

Вјерује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. вијеку за вијреме деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за вријеме турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успио је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, гдје и данас почивају, пише "Светосавско звонце".

Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.

Заједнички празник двије светитељке истог имена прославља се као Света Петка Трнова.